Ознака: Позориште

Ово код нас, све нека питања. Сама питања. Те свештеничко питање, те чиновничко питање, те учитељско питање, те позоришно питање. Сама питања а никако одговори. [Недостаје реч.] ми, Боже ме прости, наша држава као какав ага, седи на миндерлуку, пуши на чибук и срче кафу из филџана. А ми грађани дошли па том аги постављамо…

Читам баш нешто од јутрос у позоришном листу. Игра се „Заједнички живот“ и веле да је то нека особито занимљива шала. Којешта, а код нас је заједнички живот баш највећа збиља, из тога би се могла само најозбиљнија драма израдити, јер ја замишљам под заједничким животом то на пример, кад муж и жена живе са…

Ви сви знате за чаробну моћ кућне капице доктора Фауста коју само треба метнути на главу па ће свако онај с којим разговарате морати вам казати праву истину. Гледали сте извесно тај комад у Народном Позоришту. Е, видите ту кућну капицу ја сам ових дана добавио из позоришне гардеробе и корисно се послужио њоме. Направио…

Знате одмах сви о чему је реч. Реч је о нашем Народном Позоришту, које је г. Јанковић онако духовито назвао „препуклом сиротицом“. Ви сви већ знате, да је једна од најјачих квалификација г. Јанковићевих за управника Народног Позоришта та, што он „воле позориште“. И то већ више није обична љубав, него ево сад, кад је…

Данас је, дабоме, на дневном реду Св. Сава. Све школе и све просветне установе, натичу се да прославе првог српског просветитеља. По основним школама већ од јуче фамулуз и фамулуска пуне мале фишеке кољивом; мали декламатори и декламаторке, обукли су јутрос чист доњи веш и, пољубивши матер у руку, понели собом материнску поуку и објашњење…

Кад чује ово што ћу причати, човек би рекао да се десило или у Америци или код нас у Обреновцу, јер се само у тим крајевима света дешавају луде ствари. А међу тим није, то што ћу вам испричати десило се пре неки дан у сред — Земуна. Док вам испричам па ћете се уверити.…

Бадава, Београд с дана у дан постаје светска уметничка варош. Ето, најпре је био неки Кнајзел; свирао је Паганинија на једној жици и београдски евреји били су грдно одушевљени њиме. Доказивали су, убеђивали су, писали су, како је то највећи уметник на свету и топили су се слушајући га. Па је онда дошао Ондричек. Боже…