Ознака: Односи Србије и Аустрије

Чули сте дакле да је Аустрија забранила лист „Домаћицу“, за целу аустро-угарску монархију. Ја сам ту забрану у први мах на добро тумачио. Рекох Аустрија је вољна да одржава са нама најбоље суседске и пријатељске односе, па није рада нипошто те односе да поремети. Знајући да се комшилук увек због жена завади, Аустрија је пала…

Ама још од самога почетка овога нашега сукоба са Аустријом видео сам ја да се ту умешао нечији прст који ће нам све покварити. И једнако сам се мучно да сазнам чији је то прст. Па тек сад, када се ситуација мапо разбистрила, помако се и тај прст. А знате ли чији је то прст…

„Бела врана, бела врана!“ гракнуће све вране када се међу њима појави бела. Навикле су на своје црнило и на црнило своје душе па неће у друштво онога ко им раван није. „Бело Орао! Бели Орао!“ гракнуће црне орлушине када се међу њима појави бели. Навикли су на своје црнило и на црнило своје душе,…

Е дедер му га сад мајци разумите шта значи та реч: компензација? И завиркивао сам у све могуће речнике и питао учене људе, па никако да потрефе шта му значи та реч. Једни веле: „Компензације, то 6и као значила нека врста мира!“ Други веле: „Није, него компензације то би пре могло значити као нека врста…

Баш сам данас имао искрену намеру да вас упознам са ситуацијом, па изгледа да нећу моћи А трчао сам од једнога до другога и чинио све и сва да сазнам што год али, бадава. Баш ћу вам испричати колико сам трчао и колико сам муке имао, да ћете видети колико сам труда уложио да сазнам…

А њихови монитори већ кренуше да се нађу у близини Београда. Крајње је време већ и било јер њима од Петроварадина до Београда треба много дуже да путују, но адмиралу Роженственском око целе Европе и Африке. Према поверљивој наредби, коју је дунавској флоти издало мађарско министарство марине, дунавска ће флотила под Београдом упловити у Саву…

Познајете ваљда сви нашега Чика Нешу? А како га и не би познавали, кад грешника морате и да пожалите а и да му се насмејете. Био је некад честит и храбар добровољац, ратовао је и борио се за ово парче земље и сад му разуме се нико не каже хвала. А нема зашто ни да…

Ко заради кућу, теже је продаје али, ко наследи, томе ништа лакше. Зар сте једног наследника видели како и недочека очев шестомесечни парастос а већ прода кућу. Па кад већ прода кућу, онда није чудно што почне де распродаје и покућанство, јер где ће и шта ће с њим. Тек га видите, упртио стари дуварски…

Једнога дана пробуди г. Форгача хитна депеша из Беча. „Куц! Куц! Куц! Куц! Куш!“ Господин Форгач одјури на телефон и одговори: „Was ist mein Gott, brauchen sie meinen Schutz?“ „Nein, брате“, одговарију му они из Беча, „него одмах дођи овамо да спроведеш један транспорт ултиматума за Србију“. „Лепо, декларирајте само ултиматуме као распрскавајућу материју, ево…

Грануло је сунце, пролећне је ту, тек што није настало. Али ће нам се ово пролеће другаче јавити и другачи ће га знаци наговестити. Место да нам долете ласте, долетеће нам Аустријски голубови; место фабричких агената са фришким пролетњим мустрама, размилиће се по нашој земљи бечки шпијуни. Место верглова, који у ово доба већ наговештавају…