Ознака: Односи Србије и Аустрије

Ама још од самога почетка овога нашега сукоба са Аустријом видео сам ја да се ту умешао нечији прст који ће нам све покварити. И једнако сам се мучно да сазнам чији је то прст. Па тек сад, када се ситуација мапо разбистрила, помако се и тај прст. А знате ли чији је то прст…

„Бела врана, бела врана!“ гракнуће све вране када се међу њима појави бела. Навикле су на своје црнило и на црнило своје душе па неће у друштво онога ко им раван није. „Бело Орао! Бели Орао!“ гракнуће црне орлушине када се међу њима појави бели. Навикли су на своје црнило и на црнило своје душе,…

Е дедер му га сад мајци разумите шта значи та реч: компензација? И завиркивао сам у све могуће речнике и питао учене људе, па никако да потрефе шта му значи та реч. Једни веле: „Компензације, то 6и као значила нека врста мира!“ Други веле: „Није, него компензације то би пре могло значити као нека врста…

Баш сам данас имао искрену намеру да вас упознам са ситуацијом, па изгледа да нећу моћи А трчао сам од једнога до другога и чинио све и сва да сазнам што год али, бадава. Баш ћу вам испричати колико сам трчао и колико сам муке имао, да ћете видети колико сам труда уложио да сазнам…

Познајете ваљда сви нашега Чика Нешу? А како га и не би познавали, кад грешника морате и да пожалите а и да му се насмејете. Био је некад честит и храбар добровољац, ратовао је и борио се за ово парче земље и сад му разуме се нико не каже хвала. А нема зашто ни да…

Ко заради кућу, теже је продаје али, ко наследи, томе ништа лакше. Зар сте једног наследника видели како и недочека очев шестомесечни парастос а већ прода кућу. Па кад већ прода кућу, онда није чудно што почне де распродаје и покућанство, јер где ће и шта ће с њим. Тек га видите, упртио стари дуварски…

Једнога дана пробуди г. Форгача хитна депеша из Беча. „Куц! Куц! Куц! Куц! Куш!“ Господин Форгач одјури на телефон и одговори: „Was ist mein Gott, brauchen sie meinen Schutz?“ „Nein, брате“, одговарију му они из Беча, „него одмах дођи овамо да спроведеш један транспорт ултиматума за Србију“. „Лепо, декларирајте само ултиматуме као распрскавајућу материју, ево…

Грануло је сунце, пролећне је ту, тек што није настало. Али ће нам се ово пролеће другаче јавити и другачи ће га знаци наговестити. Место да нам долете ласте, долетеће нам Аустријски голубови; место фабричких агената са фришким пролетњим мустрама, размилиће се по нашој земљи бечки шпијуни. Место верглова, који у ово доба већ наговештавају…

Ја знам пре, кад уђе пијан човек у кафану па направи дар-мар, а њега сподбију двојица па баце напоље. Данашње кафеџије међутим нису такве. Уђе лудак у кафану па почне да лупа огледала, чаше, столице и друге ствари а кафеџија ћути, па сутра дан тек поднесе рачун. Е видите, на ове некадање и данашње политичаре…

Она је сиротица у ватри, па није ни чудо што је често спопадају чудни снови. Кажите јој само да испружи језик — а њен је језик „Пестер Лојд“ па ћете видети, како по који пут претерује преко четрдесет степена топлота. Отуда и није никакво чудо, што је врло често спопадају чудновати снови. Пробуди се тек…