Извесно сви већ то знате да су жене скочиле на мене, љуте се и грде ме. Веле, мало мало па се о њих закачим, па зар није време да их већ једном оставим. Добијам чак и анонимна писма која почињу са: „Драги Бен-Акиба“, а свршавају се са: „Убио вас Бог да вас убије!“ Једна ми … Read more
Прошле су силне забаве, још само по где који концерат са све мршавијим и мршавијим програмом, што се приреди. Играчи су се већ одморили; тоалете су већ спаковане, успомене забележене у књигу „Споменицу“ и све је у свом реду, још само, као остатак толиких силних забава, вуче се по гардеробама по каква заборављена ствар — … Read more
Прошле су свадбе и балови, ко је имао да се заљуби, заљубио се; ко да испроси, испросио је а ко да се венча, венчао се. Од јуче је већ настао велики пост а то је једна врста ферија или примирја за време којега се могу десити само омање чарке, предстража, и то на жур-фиксовима или … Read more
Ово је да бог сачува! Како се обуче фрак уочи Нове Године, може се комотно и не скидати све до поклада. Забаве, балови и концерти с игранкама из дана у дан. Приређивачки одбори јуре кроз Београд као разносачи депеша; позивницама претрпана пошта и нема куће које је смрди на бензин. Ради се и дању и … Read more
Прошао је већ у велико Божић. Јели смо, баш смо слатко сви јели ону пусту печеницу и, дабоме, претоварили смо стомаке. Једва данас почињемо да одмарамо стомаке и да их опорављамо. Одјутрос већ старији жваћу соду бикарбону а деца пију рицинус. У кући све кисело: кисела чорба, киселе паприке из туршије, кисела жена. Не остаје … Read more