Ознака: Дете

Човек је навикао да понешто мази. Има их који мазе своју жену, као што има жена које мазе своје мужеве, а има их које не мазе никог. Па ипак свака кућа има по једну мазу. У најобичније мазе спадају: деца, кучићи, мачке и канаринке. Врло често ћете чути кад жена мужу каже: „Слушај, ми немамо…

Знао сам ја одавно да ме поједини мужеви и зетови употребљавају као страшило. О, још како сам добро дошао каквом грешном зету кад му се наврзне на врат ташта. Кад му се поломи све оружје у борби са тим јаким непријатеље, а он тек очајно узвикне: „Ићи ћу Бен-Акиби, па ћу му рећи каква си.“…

Ево их опет материце. Морамо и ове године да се везујемо. Боме, чувајте ноге јер ја носим стално уже у џепу. А синоћ је и госпођа Рокса прославила материце па још како лепо. Она је била и заборавила да су материце али се сетио господин Пера њен муж. Свратио лепо у дућан па накуповао, шта…

Три пут Бог помаже. Морам вам и трећи пут писати о учитељском размештају. У осталом догод тај размештај не буде готов, може се о њему писати као о ствари која је на дневном реду. Кад Министарство исцрпе тај дневни ред и ја ћу престати да пишем о размештају. Ви извесно мислите да је закон учитељима…

Мали Јоца има четрнаест година и свршио је други разред гимназије; мала Мица узела је дванаесту годину и свршила је четврти разред основне школе. И Јоца и Мица су здраво бистра деца. За Јоцу његова мама каже: „Није што је моје дете, па да кажете да га фалим; него знате то је тако бистро дете…

Неопажено и нечујно десила се у нашој престоници једна важна појава која не сме остати необележена у кроници престоничких догађаја. Ево како сам ја сазнао о самој ствари: Прекјуче на подне мој синчић дође сасвим доцкан на ручак и, разуме се, ја пружих одмах прсте да га шчепам за уши, али се он испрси преда…

Нисам вам још све испричао о ономе детету што се родило на брзоме возу. И ја сам тек доцније чуо шта је све било с њим, па није право да то само ја знам а да вама не кажем. Дакле, чим је дете нађено донето је у комесаријат железнички. Ту је састављен протокол којим су…

Ономад се у Београду десио један брзи порођај. Ја знам да ви сви под порођајем разумете оно, кад жена роди трећи или четврти месец по венчању. Међу тим ја не мислим на такав порођај; него га називам брзим порођајем зато што се породио брзи воз. Читали сте већ у свима новинама о том чудноватом догађају…

Мени се јако свиђа наш обичај оцеви. Док си мали, ти везујеш оца канапом, па кад одрастеш а ти га вежеш потписима на меници. И што је главно, тај је обичај распрострањен међу све хришћанске народе. Има га чак, али само у неколико, и код мухамединаца, но тамо је то са свим друкче уређено. Тамо…

Ко се не сећа онога срећнога доба у детињству, кад узмеш чисту шнуфтиклу па јој скупиш четири краја те направиш малу бошчицу, за тим узмеш парче канапа или, да би лепше изгледало, нађеш корпу где стоји очев прљав веш па извучеш ону белу пантљику, и онда пођеш од куће до куће и где год коју…