Ознака: Банка

Три пут Бог помаже. Ајд и трећи пут да говорим о банкама. Оно, такав сам ја, кад окупим банке, па банке, па банке, па оставим њих и дочепам се жена те окупим њих, па… У осталом тако се и они према мени држе. По нека жена ме окупи, окупи, па ме пусти и дочепа ме…

Ту скоро обратили су ми се неколико мојих читалаца с молбом да им у једној ствари помогнем. Ту су неколико банкротираних трговчића, један поштар који је још пре шест година изашао из затвора, три пензионера који су се годинама носили са некаквим комисијама и један наследник чијег су покојног стрица два пут вадиле из гроба…

Ја сам то само тако ставио ради лепшег наслова а то може тако исто да буде и сам зимске ноћи. Управо то је чешће сан зимске ноћи, јер ја мислим на онај сан и на ону ноћ у очи каквог плаћања. Замислите, примера ради, да сутра као имате велико плаћање; нека вам је то рецимо…

Нисам је ја измислио, била је у истини прекјуче. Нити сам ја измислио младу и младожењу, нити сам измислио попа, нити трамвај. Баш и кад би хтео, где би ја такве ствари измишљао. Ако ми је стало до измишљања, ја бих пре измислио какав нов новчани завод, него попа. Шта ће им поп, Боже ме…

Врло сам често седео тако па размишљао: како ли је то Боже чудно удешено на овој земаљској кугли. Ајд што нисмо сви људи једнаки, што нисмо ни једнаке боје ни једнака лика, ни једнаких обичаја ни једнога језика али немамо заједничко ни оно што би одиста могло бити заједничко за цео свет. Немамо ни једно…

Чим једна земља добије устав, значи да широм отвара врата култури. А кроз та отворена врата, као представници културе, први наиђу новчани заводи, па онда тек све остало. Тако је и са Црном Гором. Чим сам чуо да ће добити Устав, знао сам да ће морати основати и Народну Банку. И основана је. Као и…

То је било прекјуче. Имао сам менично плаћање у Врачарској Штедионици, тамо код „Славије“ и то прекјуче је био, разуме се, други дан рока. Као никад до сад, нашао сам на време потписнике, спремио сам на време отплату. Све сам урадио тако тачно као да нисам српски акцептант и као да немам плаћање код српског…

Ви знате већ да код нас постоји Извозна Банка са задатком да држава њој притекне у помоћ а она држави да притекне у помоћ. Може се управо рећи да држава и Извозна Банка живе као две рођене сестре и, што кажу, залогај неће једна без друге појести. Ето оних 500.000 динара, то није да кажете…

Мање више сви ви, који ћете ово данас читати, знате кад је код нас рок за отплату менице. То није онај датум који носи меница. Камо га тај Србин који је првог дана платио меницу? То није ни сутра дан до подне, то је тек сутра дан по подне. И то разуме се, брат Србин…