Као дете врло сам се радо правио болестан јер сам здраво волео „ајмокац“. Доцније, кад сам престао волети то јело, осећао сам се увек здрав, све до пре кратког времена од којега болујем од нервозе. Не болујем ја од нервозе зато што је то мода, већ с тога што ми се одистински допала та болест. … Read more
Мени се јако свиђа наш обичај оцеви. Док си мали, ти везујеш оца канапом, па кад одрастеш а ти га вежеш потписима на меници. И што је главно, тај је обичај распрострањен међу све хришћанске народе. Има га чак, али само у неколико, и код мухамединаца, но тамо је то са свим друкче уређено. Тамо … Read more
Сутра је, на дан Оцева, избор народног посланика. Можда је баш то тако и удешено да се отац отаџбине изабере на сам дан оцева. Још од ране зоре видећете улицама пуно деце, једна трче од куће до куће да добију смокава и лешника а друга трче у изборне квартове да добију мале црвене куглице. Кажу … Read more
Заборавио сам да вам нешто испричам а знам да имам нешто да вам кажем и већ неколико дана се домишљам: шта ли то беше? И тек се јутрос сетих. Било ми је на врх језика, па сам се зато и сетио. Десило ми се нешто о св. Николи, што се само мени може десити. Ишао … Read more
Наш Београд има интересантна имена на кафанама. Ту су најпре, као што је то и у другом свету, имена свих престоница европских: Петроград, Лондон, Атина, Софија, Цариград итд. За тим су ту сви европски владаоци, тако да изгледа као да је у Београду сталан састанак владалачки. Ту су: Српски краљ, руски цар, немачки цар, грчка … Read more
Од свих питања, политичких и друштвених, која су за последњих педесет година прохујали преко Србије и њене престонице, ја мислим да се једино као /горуће питање, има сматрати питање о дрвима, односно о картелу дрварском. То је у правом смислу те речи /горуће питање. Приметио сам да у последње време моји пријатељи и познаници кијају. … Read more
Као што се сваки дан појављују нове и нове болести, тако се појављују све нове врсте крађе, и што је главно, свака од њих је све оригиналнија и оригиналнија. Не мислим ја, да је то каква нова или оригинална врста крађе, кад какав познат књижевник крадуцне што од другог књижевника. То није ништа, то чак … Read more
Јуче ме призва озбиљно г. уредник и рече ми: „Слушајте, Бен-Акиба, не могу вас плаћати само за обична ћеретања; ви се морате по где кад обазрети и на наша важнија политичка питања. „Па добро, обазрећу се — одговорих ја скромно. „Ја не тражим од вас да пишете уводне чланке али би могли на пример по … Read more
Ко се не сећа онога срећнога доба у детињству, кад узмеш чисту шнуфтиклу па јој скупиш четири краја те направиш малу бошчицу, за тим узмеш парче канапа или, да би лепше изгледало, нађеш корпу где стоји очев прљав веш па извучеш ону белу пантљику, и онда пођеш од куће до куће и где год коју … Read more
Стари Атињани су извесно увек у афоризмима разговарали. На пример, Диоген иде с буретом тадањом Атинском Кнез-Михајловом улицом а Алкибијад се враћа мало весео из тадање, Атинске „Еснафске кафане“ (која се рецимо тада звала „Кафенеуе тис ескафис“) па гурне Диогена и том приликом ови се у афоризмима посвађају. Диоген каже Алакибијаду: „Не гурај ми кућу, … Read more