Пола разговора

Сећам се да сам ону стару латинску пословицу: „Где оружје говори ту — муза ћути“ прочитао негде са штампарском погрешком те је гласила: „Где оружје говори ту — муж ћути“, и казао сам том приликом да горња штампарска погрешка није нимало покварила смисао пословице но је управо поправила и допунила. Јер, дозволићете сви мужеви да … Read more

Огласи

Читали сте ових дана у новинама оглас: „Умољава се г. П. Р. да дође у редакцију“. То сам ја дао оглас. Никако се нисам могао да сретнем са мојим пријатељем П. Р. а рад сам био да га позовем на ручак првог дана Ускрса. Па нисам могао друкче него овако огласом преко новина. У осталом … Read more

Црвено јаје

Сад већ има и жутих и зелених и модрих и златних и сребрних јаја, али је црвено јаје још увек једнино јаје које одговара верскоме обичају и изражава радост целога хришћанства што је Исус Христос, син Господњи и спаситељ света, ускрснуо. Црвено је дабоме, од како је света и века било боја радости. Црвеним се … Read more

Велики петак

Мање више сви ви, који ћете ово данас читати, знате кад је код нас рок за отплату менице. То није онај датум који носи меница. Камо га тај Србин који је првог дана платио меницу? То није ни сутра дан до подне, то је тек сутра дан по подне. И то разуме се, брат Србин … Read more

Анзихтс карте

Ви видите сви да је настала читава поплава анзихтс картама. У Београду има бар десет дућана који само од тога живе; поште су преплављене а зидови по кућама избушени, јер се лепим анзихтс картама сада декоришу зидови. И чега ти ту нема насликаног, и предела и људи и животиња, и људи обучених у животињске коже … Read more

Луди Март

Где је много деце у кући мора их бити свакојаких. Једно је озбиљно и мудро, друго скромно и питомо, треће лудо и пусто, четврто овако а пето онако. Е па тако је и са овом Божјом децом или боље овом дечицом мајке године. Дванаесторо их је па их има свакојаких али је Март од њих … Read more

Како се мужеви изговарају

Извесно сви већ то знате да су жене скочиле на мене, љуте се и грде ме. Веле, мало мало па се о њих закачим, па зар није време да их већ једном оставим. Добијам чак и анонимна писма која почињу са: „Драги Бен-Акиба“, а свршавају се са: „Убио вас Бог да вас убије!“ Једна ми … Read more

Заборављене ствари

Прошле су силне забаве, још само по где који концерат са све мршавијим и мршавијим програмом, што се приреди. Играчи су се већ одморили; тоалете су већ спаковане, успомене забележене у књигу „Споменицу“ и све је у свом реду, још само, као остатак толиких силних забава, вуче се по гардеробама по каква заборављена ствар — … Read more

Пролеће

Сунце је грануло, раскаљужило, отопило земљину кору и све што је зима прикривала опет се појавило. Појавио се на пример опет ревматизам који се за време зиме био притајио, и пролеће већ мирише на љубичице и на шпиритус и канфор. Пензионери у „Касини“ већ пипају један дугом колена и туже се: „Ево, молим те, мети … Read more

Свак на своме месту

Добијем једнога дана писмо од некаквог ученога странца. Он је рад да пише о Србији па ме моли да му приберем податке. „Ја знам да ће то бити мало трудио за вас — пише он у писму — али вас молим лепо обиђете све стручњаке и замолите их нека вам сваки да податке из своје … Read more