Одавно се већ нисмо разговарали, драги моји читаоци. Има већ читава недеља како сам вас напустио. Тако је морало бити а ви ваљда знате зашто — јер сам се у последње време врло размађарио. Био сам ових дана и Бен-Акиба ур и Акиба-ур па најзад Бен-ур. Свој матерњи језик био сам са свим напустио па … Read more
Ви се сви сећате да ми једнога дана дошла депутација и понудила кандидацију за народног посланика. Од тога дана па све до данас измењене су измеђ депутације и мене овакве депеше: Бен-Акиби, Београд. — Народ остаје при својој кандидацији. Велико одушевљење за вас. Молимо програм. — Депутација. * Депутацији. — Стојим непоколебљиво уз оне који … Read more
Поставио сам две станице, једну у рејону варошкога кварта, испод Народног Позоришта, а другу на Западноме Врачару. Ону станицу у варошкоме кварту означио сам као предајну станицу, а ону на Западноме Врачару као пријемну станицу. И ево сад како сам извршио опит са предајом и пријемом телеграма на телеграфији без жица. На предајној станици Тачно … Read more
Јуче око 10 часова пре подне десио се један страховити догађај на Дорћолу. Као муњом пронета прохујала је кроз Београд вест да је извесни љубоморни муж убио своју лепу и младу жену. Како је репортера нашег листа страховито болео зуб, упути мене уредник на лице места и препоручи ми да марљиво прикупим податке и да … Read more
Готово нема године а да ову лепу земљу, ову веселу Србију, не снађе по каква невоља. Једне године филоксера, друге пероноспора, треће суша, четврте град, пете поплава а да и не рачунам у народне невоље и изборе народних посланика, пошто се та невоља сваке године понавља те смо навикли на њу. И све се то … Read more
Јуче ми дође једна депутација из народа. Примио сам је врло љубазно. Депутација ми рече: дошла је да ме позове да се примим кандидације за народног посланика. Тим поводом развио се измеђ мене и депутације овакав разговор: ДЕПУТАЦИЈА: Народ би желео да вас види као свога представника на посланичкој клупи… ЈА: Молим, да вас прекинем. … Read more
Ви сви знате за чаробну моћ кућне капице доктора Фауста коју само треба метнути на главу па ће свако онај с којим разговарате морати вам казати праву истину. Гледали сте извесно тај комад у Народном Позоришту. Е, видите ту кућну капицу ја сам ових дана добавио из позоришне гардеробе и корисно се послужио њоме. Направио … Read more
Јуче сам покушао да набројим имена странаца, српских пријатеља, која би из благодарности ваљало дати новим и некрштеним престоничким улицама. Ако сте прочитали, видели сте колико сам муке при том послу видео па ипак их нисам могао наћи више од четворице. Код петога нисам умео ни маћи. Видите ипак, како је то добра ствар кад … Read more
Прекјуче ме дозва уредник и рече: „Ви сте ваљда чули да је општина изабрала једну комисију?“ „Опет комисију?!!“ упитах ја, пљеснух се шакама и пребледех као крпа. „Да“, вели уредник, „комисију за крштавање“. „А тако? Е, то је већ нешто сасвим друго. То значи да општина хоће да узме у своју режију крштавање деце.“ „Та … Read more
Ви већ знате да скоро сваки наш орфеум и орфеумчић, нарочито они што дају представе у предграђима Београда и по унутрашњости, имају по једно „чудо од детета“ на које вам се у плакатима обраћа нарочита пажња. То је обично каква „Мала Ангелина“, „Мала Викторина“ или „Мала Зора“, девојче од петнаест шеснаест година, која за време … Read more