Аутор: Бен Акиба

Ми сви већ знамо и учили су нас други о томе, да је Св. Сава спаљен на Врачару. На ком баш месту тачно не би се могло рећи али ће по својој прилици бити тамо где је сад савиначка капела. Доказ да је ту спаљен је то: што су наши попови већ купили око тога…

Ономад се у Београду десио један брзи порођај. Ја знам да ви сви под порођајем разумете оно, кад жена роди трећи или четврти месец по венчању. Међу тим ја не мислим на такав порођај; него га називам брзим порођајем зато што се породио брзи воз. Читали сте већ у свима новинама о том чудноватом догађају…

Извесно сви већ то знате да су жене скочиле на мене, љуте се и грде ме. Веле, мало мало па се о њих закачим, па зар није време да их већ једном оставим. Добијам чак и анонимна писма која почињу са: „Драги Бен-Акиба“, а свршавају се са: „Убио вас Бог да вас убије!“ Једна ми…

Прошле су силне забаве, још само по где који концерат са све мршавијим и мршавијим програмом, што се приреди. Играчи су се већ одморили; тоалете су већ спаковане, успомене забележене у књигу „Споменицу“ и све је у свом реду, још само, као остатак толиких силних забава, вуче се по гардеробама по каква заборављена ствар —…

Сунце је грануло, раскаљужило, отопило земљину кору и све што је зима прикривала опет се појавило. Појавио се на пример опет ревматизам који се за време зиме био притајио, и пролеће већ мирише на љубичице и на шпиритус и канфор. Пензионери у „Касини“ већ пипају један дугом колена и туже се: „Ево, молим те, мети…

Пре неки дан био сам просто изненађен једном новом установом код нас. Нисам знао да ли да је припишем у заслугу нашој општини, или санитету или — материнском удружењу. Рећи ћу вам одмах и шта је у ствари. Шетам ја тако предвече корзом Кнеза-Михајлове улице и видим једну лепу, младу госпу, ону знате што сам…

Као што знате и код нас се већ увелико ради на томе да се мртваци спаљују. Држе се предавања, агитује се и већ има и присталица. Била је изложена и једна фуруна за спаљивање на којој се густирало свакоме тако, да ко је год видео ту фуруну добио је вољу да што пре умре само…

Добијем једнога дана писмо од некаквог ученога странца. Он је рад да пише о Србији па ме моли да му приберем податке. „Ја знам да ће то бити мало трудио за вас — пише он у писму — али вас молим лепо обиђете све стручњаке и замолите их нека вам сваки да податке из своје…

Он је учио богословију. Имао је врло леп глас и чудо је изгледао побожно. Кад прође крај тебе, изгледа ти као да тамњан мирише. А био је и скроман. Мислио је, да сврши богословију па једну малу парохијицу а велику жену или још боље једну малу женицу а велику парохију па да се мало и…