Аутор: Бен Акиба

Замислите и мене одредили да пописујем београдско становништво и јуче сам цео дан разносио листе по кућама. Мени се то здраво допало тако да би ја чисто пристао да ми то буде стално занимање да пописујем становништво. Шта све човек не види и шта све човек не чује том приликом. Па још кад се добије…

Прошао је већ у велико Божић. Јели смо, баш смо слатко сви јели ону пусту печеницу и, дабоме, претоварили смо стомаке. Једва данас почињемо да одмарамо стомаке и да их опорављамо. Одјутрос већ старији жваћу соду бикарбону а деца пију рицинус. У кући све кисело: кисела чорба, киселе паприке из туршије, кисела жена. Не остаје…

Полаженик је врло леп народни обичај. Он о Божићу ујутро први улази у кућу и држи се да доноси срећу. Полаженик понесе у руци жито, па кад назове с врата: „Христос се роди!“ поспе из руке житом по кући а из куће ко поспе њега и одговори му: „Ваистину се роди“, па онда скреше бадњаке…

Место сваког фељтона у мојој рубрици, вас је драги читаоци, сасвим могла изненадити вест која би од стране уредништва била пуштена међ дневне новости и која би гласила: „Данас је изостала рубрика: ‘Из београдског живота’ јер је Бен-Акиби, на основу сопственога признања и оних силних околности које је он сам навео противу себе као могућег…

Сад о Божићу неколико ми је редакција понудило хонорар на причу али сам ја зачудо бацио око на онај хонорар од 200 динара, који је Управа вароши Београда расписала за проналазак убице кафеџије код „Битоља“. А како је мени познат убица и како су ми скроз познате околности које говоре против њега, то би просто…

Празнично ћаскање Дакле: шта је то љубав? То тешко, вечито нерешено питање, питање које је још Господ Бог у Адаму и Еви поставио човечанству а ово га вековима није успело решити; поставио сам и ја себи данас, као о дану када се родила божанска љубав, да решим заједно са мојим читаоцима и читалицама. И ако…

Било је синоћ доста касно, у трамвају. Хвала Богу било је струје и нисмо нигде прекидали пут. Седе у ћошку њих двојица и разговарају а ја трећи, правећи се да их не чујем. „А отишли посланици?“ „Отишли.“ „Чита ли ти, бога ти, о том царинском савезу?“ „Читао сам.“ „Ја то не разумем. Имамо ли ми…

Има два годишња доба која носе животињске називе. То су лети псећи дани и сад пред Божић прасећи дани. Где год кога пријатеља или познаника сретнеш, само ти о томе говори: како је нашао добру печеницу, „шацује“ је најмање десет кила итд. Они који су још занесени победом Савчићевом, и ако је то још један…

Кад чује ово што ћу причати, човек би рекао да се десило или у Америци или код нас у Обреновцу, јер се само у тим крајевима света дешавају луде ствари. А међу тим није, то што ћу вам испричати десило се пре неки дан у сред — Земуна. Док вам испричам па ћете се уверити.…