Бен Акиба, 1905-2025.

Пре једно месец дана наше лепе Теразије изгледале су, Боже ме прости, као оно мртвац кога лекари по тужби фамилијиној да га је жена отровала, секцирају и баратају му и по грудима и по трбуху. Разривене, избушене и исечене Теразије,…

Дубока ноћ. Једна биста дрема на своме подножју, уз које је прислоњен неки отрцан и осушен венац. На један мах, чув да неко ода стазом, биста протрља очи, ослухне и загледа се у мрак. БИСТА: Ко је то? ПОЈЕТА: (Извукао…

Боже, како то има све неког реда у природи! Најпре су постојала свадбена друштва у Београду и, пошто су она своју мисију извршила, са свим је природно било да се сад установи „Материнско удружење“. И установило се а од јуче,…

Бадава, Београд с дана у дан постаје светска уметничка варош. Ето, најпре је био неки Кнајзел; свирао је Паганинија на једној жици и београдски евреји били су грдно одушевљени њиме. Доказивали су, убеђивали су, писали су, како је то највећи…

Покушај свршетка каријере једне старе служавке. — Почетак каријере једне нове служавке Ко зна, колико га је „чарала, варала“, док га је довела до цркве. Последњи је дан за венчања, па су се људи пожурили, да пруже руку срећи, која…

„Триста, без попа ништа“, — вели народна. Та пословица мора бити да је изречена у истим приликама каквим су се претпрошле недеље, у цркви Св. Марка, налазила три првобрачна и један второбрачни пар. Та четири, имајућа бити брачна пара, дуго…

Газда Милета, трговац, што станује у улици Браће Недића, као да особито поштује празник Ваведење Господње, јер га је прекјуче богато прослављао. Свеједно је, где га је и како прослављао, тек главно је да је пред зору био пун као…

Београдска Палилула није више оно, што је била пре двадесет година. Данас јој је остало још само име и оно неколико пунокрвних Палилулаца са својим колима и воловима и својим сељачким кућама тамо горе чак у врху Палилуле. Па и…

Данас је уз многобројно учешће Београђана свих редова сахрањен познати стари београдски грађанин Коста Шуменковић. Ретко има старијег човека у Београду, који не познаје, ако не лично, а оно бар по чувењу, покојнога Косту. Он је био не само редак…

Седели смо у једној лепој кафаници на Врачару и као мирни грађани пијуцкали смедеревско бело вино. Газда је био врло услужан, и трчао на најмању нашу примедбу. За другим столом седели су неки официри, мирно као и ми грађани и…