И ви сви, па и ја сам, мислили смо да је питање о подизању гвоздене кућице на Теразијама сишло с дневног реда тим самим што је та кућица одиста и подигнута. Међу тим није тако, сад је настало тек једно ново и замашније питање, то је питање о увођењу у живот те кућице и начину на који ће се свечано отворити.
Већ три комисије изаслане изашле су на лице места са задатком да испитају може ли дотична кућица одговорити своме намењеном задатку; све три комисије изјасниле су се једногласно да је кућица „европски“ сређена и да би у свему могла послужити како „европљанима“ тако и нама домаћима. Па и поред тих комисијских реферата, управа се општинска уздржава да уведе у живот гвоздену кућицу на Теразијама.
Како сам ја то питање изнео на јавност, свакојако сам се и даље морао интересовати његовом судбином и као што сам поверљиво чуо, свечано отварање за сад је изостало због избора нове општинске управе.
У први мах се помишљало да се свечаност отварања изврши о Богојављању, том приликом ће и иначе пуцати топови, и носиће се литија, па би и сама свечаност јефтиније коштала. Затим се одустало од тога јер је један од одборника, који има изгледа да ће бити и у нову управу изабран, протествовао и захтевао, да се цела ствар остави новој општинској управи. Зашто би стара општинска управа завршила свој плодоносни рад таквим једним актом, а зашто се не би новој општинској управи дала прилика да свој рад отпочне једном светковином.
Најзад, можда би то могло послужити и као згодно агитационо средство онима који се кандидују.
Али биће да у целој овој ствари одуговлачења светковине није зато само из горњих разлога. Биће да ту има тешкоћа и због програма и збиља, опет једна специјална комисија општинска радила је два недеље око програма, и није га успела саставити.
Јер замислите и сами, какав би то програм могао бити. Рецимо као прва тачка извесан марш, добро, музика би свршила извесан марш. Е сад, као друга тачка, имала би доћи поздравна реч и сад, покушајте ви сада да саставите ту поздравну реч; шта би се у њој казало, какав би се с њоме поздравио и ко би у ствари поздравну реч имао да држи?
И онда, шта би дошло као трећа тачка програма? Ваљда не закуска. Не остаје нам ништа, но да овако лепо замолимо општину нека се окане сваке свечаности а нека просто да кључ од оне гвоздене кућице мајстору у чију надлежност цела ствар спада, те овај нека једном просто отвори ону кућицу. То би било у интересу грађанства и у интересу плотова и ћошкова и у интересу нашег угледа пред странцима.