Балова, балова, балова

Ово је да бог сачува! Како се обуче фрак уочи Нове Године, може се комотно и не скидати све до поклада. Забаве, балови и концерти с игранкама из дана у дан. Приређивачки одбори јуре кроз Београд као разносачи депеша; позивницама претрпана пошта и нема куће које је смрди на бензин.

Ради се и дању и ноћу, спрема се, оправљају се хаљине, чисте се рукавице од флека, узајмљују се фракови, ангажује се за кадрил и ланс, мажу се сапуном сале; јури се још за један потпис те да би се могла поручити ћери хаљина и у опште, такво је једно стање и таква нервоза у Београду да нас Аустрија не може ни царинским ратом збунити.

И на свакој тој забави има пуно малих романа, или се заклопи књига која је дочитана, или се тек отвара први лист књиге која ће се тек читати.

Ја за време ове балске сезоне и не идем у куће мојих пријатеља где треба млада девојка да ме послужи слатком и кафом. Све су сад расејане, почев од шипарице па до уседелице. Донесу вам слатко са прљавим кашикама или кафу која мирише на туткало и која је бар два пут искипила.

Једна ми се мала и исповедила; молила ме је да јој истину кажем: шта мислим, може ли се тај и тај искрено волети?

Једна ми се опет жалила, вели: Петнаест година иде на забаве и свих петнаест година осећа се просто опсађена каваљерима; вољна би била на предају али јој опсадна војска не нуди то.

Једна удовица опет, која је ове године почела да „изводи дете“ испросила се. Ишао сам да јој честитам, па ми се сирота жена чисто жали:

„Замислите“, вели „ја се решила моју Мицу да изведем ове године. Дабоме дете је већ ушло у шеснаесту годину, морам је мало извести у свет. Па тек што смо отишли на прву забаву а господин се Јова, знате наврзо на мене. Ја као мајка, разуме се, разговарам врло радо са сваким. Истина мислим у себи: овај господин Јова био би врло стар за моју Мицу, ал опет, мајка сам, па ми мило и чисто ми се отворило материнско срце. А и он обешењак, почео знате најпре о Мици, како је лепа, како личи на мене, како то дете треба извести на пут. А моје материнско срце расте као квасац на те речи. Док ти уједанпут господин Јова не рече како он жели мене да узме за жену па да заједнички збринемо Мицу. Шта сам могла, потресло ме је то, што он хоће самном заједно да збрине моје дете, а ви знате шта је то материнско срце, па сам ето пристала. Шта сам могла друго“.

Један опет млади брачни пар канда неће више заједно ићи на забаве. То је један мој пријатељ и познаник. Жали ми се грешник, вели:

„Изведем је као жену, млади смо још, немамо деце па треба мало да изађемо у свет. Али погледај ово (и ту извади из џепа једну малу књижицу ‘Ред игара’). Видиш ли ти ово, ова слова?“

Узех и прегледах ону књижицу; код првог и другог кадрила пише писаљком „К. п. п“. а та иста слова и код првог и другог ланса.

„Добро, видим, шта је?“

„Умеш ли да прочиташ шта значи то: ‘К. п. п.’“

„Па ваљда: ‘Кадрил после поноћи’.“

„Није. То значи: Коста потпоручник. И видиш ли га, заузео сав кадриле и све лансове.“

„Па?“

„Како: па? Нисам се ја ваљда женио за Косту потпоручника. Ја ћу, господине с овим у конзисторију, па ћемо видети.“

И тако ће и један овосезонски „ред игара“ изаћи пред конзисторију и приложити се актима.

Пре неки дан нађен код „Коларца“ један јеловник са неке забаве. На полеђини његовој неки грешни отац, док су му жена и ћерка ваљда играле у сали, сео па исписивао рачун, шта кошта забава. Извесно је то мислио да понесе кући па ако нешто дође до речи да може одмах турити жени под нос. Али ето изгубио. Ево тог рачуна:

За Милку хаљина 72— дин.
Бензина —20 дин.
За Стану рукавице 8— дин.
Један цвет — 2 50 дин.
Прасећа глава (за мене) 1 80 дин.
За орнодле —20 дин.
Један краставац —20 дин.
Улазница на каси 10— дин.
Станине ципеле 16— дин.
Сарме од виновог лишћа 1 20 дин.
Бензина —20 дин.
Пудера 2— дин.
Оно за закопчавање ципела —10 дин.
Једна порција крофни (за Милку) 1— дин.
Фризерка 8— дин.
8 пута по 8 деци вина —90 дин.
1 кафа —10 дин.
Кола 8— дин.
Још једна порц. крофне 1— дин.
За г. секретара 8 деци —80 дин.
За г. секретара 1 кафа —20 дин.
Још једна порција крофни (што су јели г. секретар и Милка заједно) 1— дин.

Ту је рачун стао, сума није ни сабрана а није ни било више места на јеловнику. У осталом, кад се у тај рачун увукао и некакав г. секретар и боље за оца што није наставио рачун на јеловнику. Ту треба узети чист табак хартије па испочетка, јер г. секретар се неће задовољити са осам деци, кафом и једном крофном коју је са Милком поделио.

*

А још није завршена сезона балова. Ко зна шта се још све неће десити. Ако ми што дође до ушију, забележићу.