Замислите и мене одредили да пописујем београдско становништво и јуче сам цео дан разносио листе по кућама. Мени се то здраво допало тако да би ја чисто пристао да ми то буде стално занимање да пописујем становништво. Шта све човек не види и шта све човек не чује том приликом. Па још кад се добије згодан кварт и згодна улица као што сам ја добио.
*
Улазим у кућу бр. 7. Остарија сувоњава женица, баш чисти шаргарепу да спусти у супу. Објасних јој да сам дошао ради пописа. Жена претрну, пребледе и испусти шаргарепу.
„Немате шта пописивати. Све су ствари на моје име ја ћу вам показати и судску пресуду. Све сам ја то донела као мираз моме мужу.“
„Али молим вас, госпођо, не мислим ја то. Шта је ваш муж?“ почнем ја благо.
„Бивши чиновник“, одговара преплашена женица.
„Ех, видите, дајте ви њему само ову пописну листу; он ће већ знати шта а ја ћу доћи другог јануара.“
„Доћи ћете другог јануара да изнесете ствари… знам ја то, знам ја то врло добро. Не смем ја ту листу да примим. Примила сам тако једанпут нешто из општине па мал ме муж није убио… Нећу да примим.“
„Али, госпођо, не тражим ја ствари ово је попис…“
„Па попис, дабоме…“
„Ама, није, чекајте… дакле становништво, на пример ви ето, ви морате да се попишете…“
„А на чије дугове?“
„Ама, није за дугове.“
„Онда за војску, ваљда?“
„Ама, по Богу госпођо, стрпите се да вам објасним…“
И једва се дочепах речи и једва објасних жени у чему је ствар, утрапих јој пописну листу у руке, те киднух као без душе.
*
Кућа бр. 9.
Опет жена, снажна, здрава, израсла, онако да те понесе и да те спусти на земљу а ти ни да писнеш.
Види се чак да је то жена која има посла са властима и разуме се прилично. Чим сам јој казао у чему је ствар разумела је и узе листу, само што додаде:
„Слушајте, господине, само у напред да знате, ја мога мужа нећу да упишем.“
„Како молим вас?“
„Тако нећу да га упишем, нећу га више за мужа.“
„То је друга ствар госпођо, то ви расправите с конзисторијом.“
„А нећу, ништа мене конзисторија није увредила па да се с њом расправљам, расправићу ја с њим што имам.“
„Али, госпођо, па он је старешина куће.“
„Боже сачувај, ја сам“, вели она одлучно.
„Али он овде станује.“
„То јесте“, вели она, „али три дана није долазио, лумповао је па сад не сме ни да долази, зна да ћу га пребити као мачку“.
„Па добро, истуците ви њега и са свим сте у праву, али га морате уписати. Ево вам листе.“
Узео она листу.
„Добро, оставите ви листу али унапред знајте да га ја нећу уписати и где сам га год до сад уписала као мога мужа избрисаћу га као што ћу и и самог њега добро избрисати само док ми наиђе.“
*
Кућа бр. 11.
Наишао сам затворена врата и кад сам куцнуо чуо сам у соби неко „јух!“, за тим неко мување и, једва на једвите јаде отворише ми се врата.
Млада лепа женица, да човек просто све прсте лиже.
Али врло збуњена, врло збуњена. Из собе у коју ме примила иде се у другој соби и у тој другој соби чух неко нешто претури. Видех још и на патосу један официрски качкет и — одмах сам разумео ситуацију.
И ако ме госпођа није понудила сео сам на столицу. Ја имам нарочите пасије за такве ситуације.
За тим сам развио пријавну листу и почео сам госпођи да објашњавам како се попуњава.
„Видите, госпођо, овде има две врло важне рубрике. Прва: где је онај члан породице који се случајно за време пописа није затекао код куће и друга: где станује стално (одакле је) оно лице које се случајно за време пописа затекло овде?“
Госпођа претрну.
„Тако“, наставих ја врло љубазно да објашњавам, „код овог другог питања ви ћете написати да рецимо ваш муж није код куће. Он није овде, јелте?“
„Да муж ми је на путу.“
„Одмах сам мислио, а у ону другу рубрику морате записати оно лице које се овога момента случајно затекло у кући.“
„Ју!“ учини госпођа и пребледе као смрт.
„Ево прочитајте поглавље рубрике бр. 15.“
„Па знам, али… он ће сад отићи“, рече престрављена жена и показа руком на ону собу где се нешто претурило.
„Е па добро“, рекох ја праштајући јој и пођох из куће да дам прилике „оном у кући за време пописа“ да изађе.
*
Господе Боже, а шта ли ћу све наћи 2. јануара кад будем пошао да збирам листе. Стрпите се дотле а ја ћу вам и тада све испричати.