Три пут Бог помаже. Ајд и трећи пут да говорим о банкама. Оно, такав сам ја, кад окупим банке, па банке, па банке, па оставим њих и дочепам се жена те окупим њих, па…
У осталом тако се и они према мени држе. По нека жена ме окупи, окупи, па ме пусти и дочепа ме банка па ме окупи, окупи, окупи.
Сад, било како било, тек док се не извучемо из месеца јануара ја ћу може бити још писати и говорити о банкама и меницама. То је у осталом боље јер док ћу ја овог месеца писати о банкама и меницама, дотле ће други писати менице. Такав је овај јануар са овим силним забавама и концертима.
А знате о чему мислим данас да говорим. Пало ми је на памет, код толиких силних банака што има у Београду, неби ли се могло нешто установити једна чисто женска банка.
Замислите дакле, свака женска унесе свој капитал, нека већи а нека мањи. Напишу се правила и образује банка. У управни одбор, разуме се као и код других банака, уђу оне женске које су уложиле боље капитале, а у надзорни одбор оне жене, које су већ закључиле своје рачуне, па су кадре сад да прегледају туђе закључне рачуне. Ту би дакле ушле старије госпође, свекрве, таште или бар оне које се спремају да буду таште.
Ја не знам како би та банка функционисала али могу да претпоставим како би од прилике изгледала једна седница која би се бавила цензуром меница.
„Господин Јанко Јанковић пуковник у пензији, моли за 200 динара зајма“, чита секретар.
„Он се одбија!“ вичу одборници и одбијају једногласно.
„Господин Стојан Марић државни саветник у пензији тражи зајам од 800 динара са два добра потписа.“
„Да се одбије.“
„Господин потпоручник Ружић тражи 600 динара на зајам“, чита секретар.
„Да му се да“, вичу одборнице једногласно.
„На основу чега?“ пита пакосно једна госпа за коју многи веле да није лепа.
„Како на основу чега“, пита лепа госпођа Стана, „на основу тога што ужива кредит“.
И не само што би г. Ружић добио зајам него би му се и при отплатама гледало кроз прсте. Било би као код осигуравајућих друштава, што млађи човек све би мање отплаћивао а што старији све би више отплаћивао.
А било би извесно и случајева где би управни и надзорни одбор дошао у сукоб. Рецимо г. Петровић поручник подноси овакву молбу за зајам:
Управном одбору Женске Банке
Рад сам да регулишем све своје дугове да би се могао оженити, с тога ми је част замолити да ми се одобри зајам од 6000, динара.
Разуме се, управни одбор одбије такву молбу. Шта значи то женити се. Надзорни одбор међу тим, где седе таште које имају по једну девојку код куће или оне госпе које очекују да ускоро постану таште, налази да би тај зајам требало одобрити. И тако та молба изазове сукоб те отпочне борба измеђ управног и надзорног одбора као при Богу код Дунавске банке.
Тај сукоб побуди владу да пошље свога комесара и, разуме се, свака влада желећи мира и рада, пошље каквог нежењеног секретара Министарства привреде.
Секретар почне присуствовати седницама и, ствар легне.
Ето тако би то од прилике изгледало.
Радознао сам, како ли би ја нешто стајао код женске банке? Би ли имао кредита.