Не мислите ваљда да ћу почети доносити стенографске извештаје са скупштинских седница. Оно не кажем да за мене не би било тамо материјала али, поред шест скупштинских секретара, седамдесет и четири стенографа и четири стотине педесет и шест преписивача, што ће ми да се и ја још бавим извештајима са скупштинских седница.
Не мислим дакле о томе да пишем, већ о новој згради Народне Скупштине која се увелико диже на Батал-џамији.
Шетао сам ових дана, и ако су ови дани били кишни. Ја не знам да ли сам вам се који пут исповедио, али ја врло волем да шетам баш онда кад пада киша. То је моје нарочито задовољство. Том приликом све даме шетају са задигнутом сукњом и то је већ прво задовољство које човек при таквој шетњи стиче, друго је што су све даме покривене амрелом. То и јесте разлика измеђ шетње о сунчаном дану и о кишњем дану. О сунчаном дану даме су откривене горе а покривене доле, о кишњем дану су покривене горе, разуме се амрелом, а откривене доле.
При таквом једном кишњем дану је, ако се тога сећате, покојни Ђелешовић трчао за једном дамом све до њене, односно своје капије, јер та дама нико други није био до његова рођена жена. Покојник је иначе добро познавао своју жену с лица, али је, изгледа, одоздо, о кишном дану није могао познати.
Али гле, ја сам се са свим удаљио од предмета о коме хоћу да вам пишем. А јест, такав сам ја, кад се заплетем у женске сукње, а ја после не умем вазда да се исплетем.
Дакле, реч је о Народној Скупштини, о новој згради Народне Скупштине која се већ увелико диже на Батал-џамији. Ишао сам пре неки дан и разгледао сам грађевину.
Лепа и велика грађевина. Не вреди до душе пет милиона динара колико је предрачуном предвиђено за подизање нове Народне Скупштине, али како је то државна грађевина, онда извесно вреди. Јер ваља знати да има разлике измеђ државних и приватних грађевина. Код приватних грађевина инжињер ти направи предрачун, па кад се сврши грађевина а оно предрачунска сума није била довољна. Код државних грађевина то бива обратно, да се не би десило да сума буде недовољна ту се метне у предрачун много више него што ће грађевина вредети. Тако на пример на пет милиона предрачунских за подизање нове Народне Скупштине, три је милиона извесно више метнуто а два ће се само утрошити.
Оно, не могу потврдити да ова зграда која се сад подиже вреди и два милиона, разуме се да не вреди толико али једно стоји, да је ова зграда која се сад диже на Батал-џамији куд и камо велелепнија, куд и камо лепша него данашња Народна Скупштина.
Већа, лепша је, боља је зграда и више одговара достојанству Народног Представништва. Ја сам баш разгледао сваки кутак, обишао сам свако оделење. Истина је и то, да ми је распоред изгледао мало чудан, по где што у згради нисам могао да разумем, али је ипак један и једноставан утисак који сам изнео, да је зграда боља од данашње.
Има ложа као што их у данашњој згради има, и то две ложе за дипломате, две за новинаре и једанаест за даме. Сад је знате код наших дама настала мода да посећују седнице Народне Скупштине, па богами нека се дипломате и новинари мало и стисну, треба дамама направити места.
Па онда редови галерија са нумерисаним седиштима. То су извесно седишта за Народне посланике. А добро је и што су нумерисана, у осталом крајње је време и било да се наши народни посланици нумеришу. То је згодније и за гласање а згодније је и стога што има посланика којим и иначе за пет година седења на посланички мандатима не можете сазнати име, па овако бар зна му се број.
А лакше је и за председника. Замислите како би он на тај начин управљао седницом:
„Број 14 има реч!“
„Умољава се број 77, да не упада у реч!“
„Моли се број 82, да се не удаљава од предмета.“
Ето тако би то ишло, и било би врло лепо.
Једино што ме у новој згради изненађује, то је усред сале некакав круг. Боже ме прости, као они кругови у циркусима. Ја не знам зашто је то? Да ли можда у парламентарним обичајима није у реду да се сваки посланик, кад добије реч, најпре добро истрчи. Да ли је тај круг само за истрчавање опозиције или је можда за дресирање владине већине? нисам могао никако да разумем.
Што ме је још више изненадило то је једно пространо оделење позади зграде које дуж целог једног зида има јасле. Да ли је, по Богу брате, то скупштински бифе? Нашта су онда те јасле? Или да нису то те чувене „државне јасле“? Бога ми биће то! Хоће држава да пред лицем Народнога Представништва изложи све оно што виси о државним јаслама. То ће ваљда бити некаква врста изложбе, државне изложбе.
Не знам, не могу да разумем тај распоред у новој згради Народне Скупштине.
*
При изласку из зграде, сретох једног предузимача те пођох да га упитам.
„Кад мислите да ће се прва седница моћи одржати у овој новој згради?“
„Прва представа 25-ог ов. месеца.“
„Каква прва представа?“
„Па, да. Зграда је готова, очекује се само трупа.“
„Т. ј. ако ви трупом називате народне посланике, они су сви у Београду и већ држе седнице али у старој згради Народне Скупштине. Ја питам само кад ће прећи у ову нову зграду.“
„Па то није Народна Скупштина.“
„Него шта је?“
„Циркус, нов циркус који долази у Београд.“
„А тако!“ учиних ја и измакох као хладном водом поливен.
⁂
Ох, лепа моја земљице! На месту где си наменила да се диже Народна Скупштина ено се диже циркус па и циркуска зграда боља је и угледнија но твоја Народна Скупштина. Ко зна, можда ће и представа у њој бити боља и угледнија, можда ће бити и одушевљених аплауза?