Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Мој програм за дочек гостију

Обећао сам јуче да ћу и пред ширу јавност изнети мој програм за дочек гостију који одбор није усвојио.

Ево тога програма:

  1. Дочек на станици при коме би се имала истаћи три момента: поздрав гостију, пуцање из прангија и ужасно драње: живели!
  2. Разгледање вароши. Ви сви знате да је разгледање вароши једна од сталних тачака у свима нашим програмима кад наиђу странци. То је нужно да би странци могли да виде све наше знаменитости те понели што пријатније утиске из наше престонице. По моме програму имале би да се разгледају ове знаменитости: Народна Скупштина, уметничка зграда сликарско-вајарске школе, гроб и величанствени споменик на гробу Ђуре Јакшића; зграда и просторије Свештеничког Удружења; парк на тргу Св. Марка; велељепну пијацу на Зеленом Венцу и најзад ону гвоздену кућицу на Теразијама.
  3. Банкет. За банкет сам предложио овакав јеловник:
    • Млад сир и ротквице.
    • Здравица.
    • Сардине.
    • Здравица.
    • Ајвара.
    • Здравица.
    • Кисела чорба.
    • Здравица.
    • Рагу.
    • Здравица.
    • Јагњеће печење.
    • Здравица при којој ће се сви присутни заплакати.
    • Салата.
    • Здравица.
    • Прасеће печење.
    • Здравица при којој ће се ови присутни грлити и љубити.
    • Салата.
    • Здравица.
    • Пита с месом.
    • Здравица.
    • Црна кафа.
    • Здравица.

Ни овај јеловник није усвојен већ је измењен иако је много штошта из њега задржано.

Ето то би у главном био мој програм али, да би се он могао и постићи ја сам предложио да се велики одбор за дочек растури у много мањих одбора или секција од којих би свака примила по један задатак на себе. Тако би ваљало установити ове секције или одборе:

  1. Одбор за банкет; коме би одбору нарочито ваљало препоручити да не поједе ајвар. Некако су увек при тим банкетима дешава да ајвар стоји у јеловнику али да га на столу нема. Кад се ствар после расправи, увиди да је одбор за приређивање банкета приликом држања својих седница и приликом распоређивање места, мезетисао ајвар. Најзад ја признајем да је ајвар добро мезе а и лако је те не може врло много оптеретити савест одборничку, али би ипак боље било да га буде и на јеловнику и на столу.
  2. Декоративни одбор. Ми српски грађани већ имамо толико ордена и медаља да сви заједно можемо представљати декоративни одбор док се само о каквом празнику искупимо и окачимо своје музеуме на груди. Али ја не мислим на тај одбор, него на онај који ће да качи заставе и да бере лишће и зеленило. То је врло важан одбор, јер ако тај одбор буде вредан и набере што више зеленила па га стрпа где год стигне и закити барјаком, може се многа општинска брука у нашој вароши врло лепо сакрити. Тако би на пример поједине улице у којима је рђава калдрма могли са свим зеленилом затворити; па онда општинске чуваре који су онако прљаво и бедно обучени, могли би са свим у зеленило увити, дати им сваком по један барјачић у руке те да изгледају као покретне зелене пирамиде. Боље би било него овако.
  3. Одбор за викање. У тај би одбор имала да уђу бар два општинска одборника и још неколико познатих говорника са наших политичких зборова који су већ извежбали своје грло и обезбедили се од промуклости… Тај би одбор имао да се брине, да се како он сам тако и сав народ, што је могуће више дере, како би гости увидели и једну од најлепших наших народних особина.
  4. Одбор за ношење. У тај би одбор ушли наши најјачи представници, која би собом имала странцима да покажу и то да смо ми народ који је кадар много шта на својој грбачи понети. Задатак би тога одбора био, чим ко од гостију што год одушевљено каже, да га шчепа и понесе на раменима уз одушевљено суделовања збора за викање.
  5. Топовска комисија. То није она топовска комисија која ни до дан данас није решила који топ да купимо; ова наша комисија не би морала ни да путује по Европи. Не, она би отпутовала само до цркве Св. Марка и умолила би туторе те цркве да нам позајме прангије без обзира на калибар и систем тих прангија. Та би комисија врло лако добила прангије прво што су тутори цркве Св. Марка врло љубазни људи а друго, што претпостављам да се Аустрија не би умешала у то питање. Чим би једном прангије биле набављене, топовска комисија би се претворила у одбор за пуцање.

Ето, то је био мој програм али га одбор за дочек гостију није усвојио, и ако ја налазим да је здраво леп.