Стари Атињани су извесно увек у афоризмима разговарали. На пример, Диоген иде с буретом тадањом Атинском Кнез-Михајловом улицом а Алкибијад се враћа мало весео из тадање, Атинске „Еснафске кафане“ (која се рецимо тада звала „Кафенеуе тис ескафис“) па гурне Диогена и том приликом ови се у афоризмима посвађају. Диоген каже Алакибијаду:
„Не гурај ми кућу, ако си своју попио не чеши се о туђу.“ На што Алкабијад такође у афоризму одговара:
„Ако сам своју кућу и попио, ја сам бар својим грудима и својом крвљу, бранио нашу општу кућу — Атину.“
Диоген му опет у афоризму каже:
„Ко не уме своју кућу сачувати не уме ни туђу, нашто му Алкибијад нешто у афоризму опсује и оде даље.“
*
Док се култура из оностраног Српства у овострано Српство превозила чамцем, то је мало спорије ишло, али од како смо више фабрике Монопола Дувана добили преко ћуприје железничку везу — нема више сумње да су се из Новог Сада, некадање Српске Атине, раселили мудраци и нема више спора да је наш Београд сад средиште српске културе. Београд је сад српска Атина.
Прођите пред вече корзом Кнез-Михајлове улице па ћете срести не једног ко ваздан Алкибијада у униформи коњичких официра; срешћете ту и београдске Иродоте, Тукидиде и Ксенофонте, они су до душе сад професори средњих школа али сви жељно очекују доцентуру на Универзитету, а ако сиђете на кој збор у „Другу Београдску Пивницу“ срешћете Демостене који очекују ових дана да их кандидују за кметовске помоћнике или бар одборнике. Па, ако вам у тој гомили недостаје Диогена који иде с фењером, те да нам Београд што више личи на Атину, уверавам вас да ћемо ми сви Београђани ускоро личити на Диогене, јер какво нам је електрично осветљење, мораћемо ако Бог да, понети сваки по један фењер те да се видимо или бар да нађемо своје куће.
*
Наши Београђани, ако баш и не разговарају у афоризмима као стари Атињани, имају својих мудрих изрека. То су често београдске пословице и ја сам их чуо овде и онде, па зашто их не би забележио. Нека остану познијим поколењима. Ево неколико таквих:
- Боље је имати трокатну кућу на Теразијама, но поцепане ципеле.
- Умиљати писац два фонда сиса.
- Ко пре девојци — његово дете.
- Боље је бити мртав пијан но мртав трезан.
- Два лоша убише Милоша — те ће идуће цензуре Милош поднети два добра.
- Ко другом јаму копа, мора се постарати и да га гурне у њу.
- Боље је имати пуну кесу но пуну главу.
- Где се двоје потпишу, ту се трећи користи.
- Ум за морем (Абацијом) а — извршитељ у кућу.
- Ватра је добар слуга а зао господар — осим ако осигурану робу сам упалиш.
- Боље је имати него умети.
- Теци пријатеље, ако хоћеш да имаш потписе.
- Не пада снег да помори свет, него да дрварски картел дигне цене.
- Сваки је занат златан, ал благајнички је најзлатнији.
- Без муке нема науке, нити у Србији без науке има какве муке.
- Ако коза лаже, јарац зна колико је сати.
- Какав светац такав тамјан, какви грађани такав трамвај.
- Око за око а зуб за зуб, пошто се увериш да није Ранимиров.
- Рука руку мије а образ — варошки суд.
- Изаћи ће дело на видело — бар у деветом месецу.
*
Молим пријатеље народних умотворина нека прибележе још коју мудру изреку београдску, да саберемо и сачувамо мудрост нове Атине.