Ви се сви сећате да ми једнога дана дошла депутација и понудила кандидацију за народног посланика. Од тога дана па све до данас измењене су измеђ депутације и мене овакве депеше:
Бен-Акиби, Београд. — Народ остаје при својој кандидацији. Велико одушевљење за вас. Молимо програм. — Депутација.
*
Депутацији. — Стојим непоколебљиво уз оне који ме кандидују. Учинићу све и сва да будем изабран. Програм споредна ствар. — Бен-Акиба.
*
Бен-Акиби, Београд. — Народ је плакао приликом читања вашег телеграма. Извесни смутљивци остају при томе да се од вас тражи програм. Народ је уз вас. Шта да се ради? — Депутација.
*
Депутацији. — Одстраните смутљивце, задржите народ. Сазовите нарочити збор и обавестите народ да је програм са свим излишан. — Бен-Акиба.
*
Бен-Акиби, Београд. — Збор сјајно посећен. Полиција нам иде уз нос. Народ је то намирисао и сви су уз нас. Милина је видети како је народ занет одушевљењем за вас, дигао руке и од њиве и од ливаде и од винограда и од свих послова. Летина ће пропасти али ће народна свест победити. Смутљивци одстрањени, ови који су остали ипак траже програм. — Депутација.
⁂
После ових депеша, измењених измеђ мене и народа, већ нисам имао где, морао сам сести да израдим програм.
Ево дакле мога политичког програма са којим ћу изаћи пред бираче:
- У начелу сам противан да Србија буде дужна. Свака млада држава треба то да избегава, јер кад се у младости на то навикне, после се целог живота свога не може да опрости дугова.
- Ако се ипак не може да прође без зајма, онда нека га буде, али и у том случају нисам за то да се тражи код неке нарочите групе и по разним финансијским пијацама. Много је боље дићи зајам на меницу на два добра потписа. Добри би жиранти били на пример Енглеска и Холандија а меница би се могла есконтовати у Бечу.
- Што се тиче набавке топова, радићу свим силама, да се та ствар повери београдској општини. Држава је српска пробала с комисијама, па бадава, не иде јој од руке. То је кадра само београдска општина да изведе, дакле њој то треба поверити. Она ће овако уредити ствар: изабраће једну комисију да пропутује разне престонице; другу да проба топове; трећу за лафете; четврту за точкове; пету за фарбу којом ће бити лафети префарбани; шесту и т. д… и тако ће уопште удесити ствар, па ћемо се у случају рата привремено послужити топовима из војног музеја.
- Што се тиче железница, ја не сматрам за важно питање да ли ће она бити ускога или широкога колосека. Ја сам само противник тунела у Србији. Нека постоје тунели онако због странаца, због фотографисања за илустроване листове и због анзихтс-карата, али да се то тако некако удеси да железничка пруга пролази мимо тунела.
- Што се тиче трговинских уговора са Аустријом, ја бих потпуно пристао на то да нам Аустрија може вратити кад год хоће наше свиње али с тим да и ми њима можемо вратити њине свиње. Нека они нађу да су заражене наше свиње а нека нам дозволе само да ми нађемо да су заражени Шкодини топови.
- То би било моје гледиште на општа питања која су данас на дневноме реду. Код појединих струка међу тим тражио бих ове реформе:
- да се још у основним школама заведе гласање са куглицама као обавезан предмет. Други народи заводе као обавезне предмете у основној настави: гимнастику, пољску привреду, економију и друге овим сличне предмете. Разуме се то да сваки народ чини према својим потребама, према особинама народним и према занимању дотичнога народа као најглавније. Како је једно од најглавнијих занимања нашега народа гласање, зашто се неби деца још у основној школи томе већ вежбала, како би доцније, као грађани били спремни за један од најглавнијих позива у животу, за — гласање;
- тражио бих да се сасвим преуреди поштанско-телеграфска струка. То би се постигло тиме, што би се сви поштари превели у телефонискиње а све телефонискиње у поштаре. На тај би се начин двоје постигло: мушки као телефонискиње не би било толико радознали да ослушкују шта ко разговара а друго, женске као поштари неби завлачиле своје прсте у државне касе;
- тражио бих да се уреди свештеничко стање, тако да се један пут тачно зна шта је „свештеничко стање“ а шта није „свештеничко стање“, како се у будуће неби дешавало у Србији да попови удовци сматрају за уређење свештеничког стања држање домаћица и младих куварица;
- тражио би да се са свим укину шумари. Шуме је народ подигао, па зашто их он не би и чувао. Зар у Србији није доста и иначе шумских људи и шумских управа, него још и указом их постављати.
Поред свега изложенога, поднео бих у Скупштини 174 инерпелације и питања; и енергично бих ударао на — државну благајну.