Јуче ми дође једна депутација из народа. Примио сам је врло љубазно.
Депутација ми рече: дошла је да ме позове да се примим кандидације за народног посланика. Тим поводом развио се измеђ мене и депутације овакав разговор:
ДЕПУТАЦИЈА: Народ би желео да вас види као свога представника на посланичкој клупи…
ЈА: Молим, да вас прекинем. Рад сам да вам обратим пажњу на ту ситну околност, да бих и ја желео себе да видим на посланичкој клупи. Обратите пажњу молим вас на ту чудновату случајност, да се већ у једној од најважнијих народних жеља ја и народ слажемо.
ДЕПУТАЦИЈА: Народ би желео да на посланичкој клупи види једном онога, који ће хтети искрено бранити га и залагати се истински за његове интересе и управо посветити се цео и кроз цео свој живот одбрани народних интереса.
ЈА: Што се тога тиче, ја са своје стране са свим пристајем и на цео живот. Зашто не би молим вас, кад је и то једно занимање као и свако друго. Ето на пример поп се посвети томе да служи Богу кроз цео живот, или официр на пример обуче униформу зато да служи одбрани отаџбине кроз цео живот; зашто се дакле ја не бих посветио томе да браним и заступам народ кроз цео живот. И што је главно, не би ја био први у Србији коме је то постало занимање да брани народ кроз цео живот.
ДЕПУТАЦИЈА: Народ ће вас наградити својим поверењем и…
ЈА: Дозволите ми да вам прекинем реч. Што се тиче награде, ја бих желео и ту да олакшам народу колико год је могуће, с тога ћу се ја, што се тиче награде погађати са државом.
ДЕПУТАЦИЈА: Не мислимо ми ту на дијурну.
ЈА: Ето видите, ту се такође слажемо. И ја не мислим на дијурну. Дијурна то је једна са свим засебна ствар која мени следује као посланику па заступао ја народ или га незаступао. Вама су, господо, познати случајеви да и опозициони посланици примају дијурне. Дакле, није реч о дијурни, него о награди за мој труд који ће морати држава да ми да с обзиром на жеље и потребе народа.
ДЕПУТАЦИЈА: Ми вас не разумемо.
ЈА: Мени би било врло жао ако се ја не бих већ на првом кораку разумео са мојим бирачима. Доцније, кад ја већ будем имао мандат у рукама, то неби било никакво чудо. Ја неби био први посланик који не разуме своје бираче, нити би ви били први бирачи који не разумете свога посланика; али сад, сад је још врло потребно да се разумемо. Дакле, ја вам свечано овде дајем реч, и овлашћујем вас да о томе известите и све остале бираче, да ћу увек, тражећи себи од државе награду, водити рачуна о потребама краја који заступам. Ако се моје жеље рецимо буду свеле на то да добијем право на горосечу, ја ћу је тражити у вашем крају. Зашто би ја оголио и опустио горе у другим крајевима Отаџбине, који ме нису ни изабрали.
ДЕПУТАЦИЈА: (Раздрагана и радосно узбуђена, кане јој једна крупна суза на око. Депутација дигне руку и рукавом убрише сузу.)
ЈА: Молим вас немојте брисати ту сузу. Ја сам управи њоме пријатно узбуђен и желео би да знам само, смем ли ту сузу сматрати као народну сузу т. ј. плачете ли ви у име своје или у име свију мојих бирача.
ДЕПУТАЦИЈА: У име свију ваших бирача. Знате, ми смо се, у овој дугој политичкој борби већ навикли на то да плачемо у име свију бирача.
ЈА: Е то је већ друга ствар, онда изволте убришите се у име свију бирача. Али како мени није познат тај народни обичај, молио бих вас да ми објасните: када ви плачете у име свију бирача, приликом кандидације и избора посланика или после?
ДЕПУТАЦИЈА: Обично после.
ЈА: Е онда, останите при томе народном обичају. Ја сам и велики присталица одржавања народних обичаја. Сачувајте ту народну сузу за после, кад ја већ будем у скупштини. А сад, ако знате још какву жељу, ја бих вас молио да ми је кажете?
ДЕПУТАЦИЈА: Па ми би желели да нам кажете ваш програм?
ЈА: Програм?… Могу вам рећи да ме тим захтевом нисте ни мало изненадили. И ако сам ја противник програма, ја сам ипак очекивао да ћете га ви од мене тражити. Ја ћу вам у истини рећи да нисам никакав програм ни спремао. Зашто бих се мучио да спремам програм кад тих програма већ има готових и израђених. У тој нашој тридесето-годишњој политичкој борби ако ништа друго није постигнуто а оно то је извесно: посланички програми су скроз израђени. И што је главно, без обзира на партије, сви су програми ванредно добро израђени. Ја дакле, ма кој од тих програма примам за свој али, казаћу вам нешто искрено. Ти програми, које кандидати развијају пред бирачима у очи избора, мени јако личе, на оно што проводаџика говори и једној и другој страни у очи прошевине.
ДЕПУТАЦИЈА: Али народ је већ навикао на то.
ЈА: Молим вас, ја сам већ казао да сам велики поштовалац народних обичаја. Кад је то већ постао обичај ја ћу га поштовати. Наши народни обичаји наша су одлика и ваља их одржавати. Ви не знате како мене потресе на пример онај народни обичај кад на Бадњи-дан домаћин узме бреме сламе у руке, па пође напред и виче: ко, ко, ко, ко, а деца за њим, држећи се као слепци једно за друго и вичући: пи, пи, пи, пи… Ето, тако бих ја желео, по примеру тога обичаја, нека се народ похвата за мене као што се слепци хватају једно за друго и нека виче само: пи, пи, пи, пи… и, разуме се, свако такво пиле нека снесе по једну куглицу, а ја ћу напред и са сламом у руци, ући у Народну Скупштину.
ДЕПУТАЦИЈА: Овај…?
ЈА: Да, знам шта хоћете да кажете. Не са сламом него са програмом у руци ући ћу у Народну Скупштину. У великом узбуђењу и патосу заборавио сам да сламу заменим посланичким програмом. Добро, дакле ја ћу вам спремити бреме програма и доћи ћу у народ да га објасним.
ДЕПУТАЦИЈА: (Раздрагано и узбуђено) Живео!
ЈА: А молим вас још нешто. Извините што ћу вам на крају поставити једно питање, које сам требао одмах на почетку.
ДЕПУТАЦИЈА: Изволте.
ЈА: У чије име ви долазите да ме кандидујете за посланика?
ДЕПУТАЦИЈА: Па у име народно.
ЈА: Е, то ми је онда жао, онда се не могу примити.
ДЕПУТАЦИЈА: Зашто?
ЈА: Зато што нећу бити изабран.
ДЕПУТАЦИЈА: Али цео је народ уз вас. Сви ће гласати као један.
ЈА: Па ипак нећу бити изабран.
ДЕПУТАЦИЈА: Ми не разумемо?
ЈА: Зато што ме није кандидовао никакав главни одбор. Јер ви ваља да знате, да се слобода избора народног не састоји у томе да он сам себи избере кандидате; него да слободно гласа за онога кога му кажу одозго главни одбори. Пошто су сад слободни избори, народ нема права да сам себи нађе кандидата. Иначе, каква би то слобода била. Идите дакле ви и споразумите се са главним одбором а дотле ћу ја спремити програм.