Г. Миловановић је дакле ручао јуче код Енглеског краља, тиме је као српска политика коракнула за један ручак унапред. Да је сад још да успе да фруштукује код Руског Цара, па где би нам онда био крај. Јер ваља знати да то нису обични ручкови, већ политички. На њима су чак и јеловници чисто политички. Ја мислим на пример да је из јучерањем ручку код Енглеског краља, морао битни овакав јеловник:
- Мађарска чорба.
- Херцеговина пржена па жару.
- Динстована Босна са аустријским реном.
- Поховане компензације гарниране са изјавом симпатија, и
- Руски колачи.
Разуме се, на фруштуку код Руског цара, не би био исти јеловник, већ много скромнији. Ту би били свега кришке намазане словенском љубављу и бела кафа á la Дарданеле.
Само ја не знам шта ће г. Миловану такви ручкови, кад ми Срби та јела већ одавно гутамо и ако нам се не гутају.
⁂
Дакле свршава се бањска сезона а почиње позоришна.
Да видите то није баш случајно. На против ја сматрам то за врло лепо удешено: чим се сврши позоришна сезона да почне бањска а чим се сврши бањска да почне позоришна. На тај начин публика има стално прилике да присуствује представама а даље имају стално прилике да буду изложбени предмети. Јер, ви знате, да наше жене — бар велика већина — иде и у позориште и у бању „да би се видела.“
Разуме се, то „да би се видела“ не треба рђаво тумачити, јер има женскиња које воле мање па се виде и има их које воле више да се виде. Само ја не знам шта је од тога двога опасније.
⁂
А попови из унутрашњости издали прокламацију и позивају своју „браћу у Христу“ на један општи штрајк. Дакле, овамо онамо па ће се најзад остварити тај велики и хришћански подвиг. Боже мој, Боже што ће то бити занимљиво. А штрајк је, по тим прокламацијама заказан за 1. јануар 1910. године, јер су свештеници ради да их свети Сава затече у штрајку, па кад му запевају: „Пуна јеси кошница трудољубна Србијо,“ а њему да наиђу сузе на очи, па да их упита.
„Шта је, децо моја, шта је, цркво моја; што се буните?“
„Хоћемо да се уреди свештеничко стање.“
„Па ви, децо моја“, одговориће рецимо Свети Сава, „тридесет година обесисте цркву о клин; бринусте бригу и ко ће бити посланик а ко ћата, и како ће се срески писар нагаравити а председников син ослободити служења војске; бринусте се како ће се општине разделити а учитељи протерати. Да се нисте нешто доцкан сетили своје бриге, јер ко тридесет година брине само туђу бригу мора после бар десет година плакати над својом!“
Шта ће даље разговарати попови штрајкачи са светим Савом, видећемо и чућемо ако до тог штрајка дође, јер све се бојим да нешто у то доба, тамо око нове године, не појефтињају нешто браде.
⁂
А наша канализација већ увелико није савршена. Али је ипак учињен један корак унапред. До сад нам копали само улице а сад су већ почели да нам копају и куће. Чим се и тај посао сврши, почеће да нам копају и џепове. А као што знате за тај трећи део канализационих послова — бушење џепова — учињене су већ све припреме пројектом о зајму од 60 милиона.