Буди те Бог с нама, шта ти све неће доживити и преживети ово наше поколење. Ето сад на пример и београдски попови прете штрајком и то ни због чега другог до због деобе парохија. И о немојте мислити да је шала, већ су београдски попови најозбиљније одлучили да огласе општи штрајк. Кажу, узели су једну нафору, отишли су пред вече на јеврејско гробље; метнуо је свако по три прста на нафору и заклели су се: или да се свакоме при деоби парохија да по хиљаду домова или ће правити општи штрајк.
Господе Боже, замислите само како ће то страшно изгледати кад попови направе штрајк. Но, само нам и то фали. Удесите лепо свадбу, погодите ручак, окитите фијакер, натакнете деверу пешкир на раме и коњима о амовима и кренете у цркву. Кад тамо — не можете да се венчате, попови штрајкују. Или још горе: чекате девет месеца дете и дочекате га. Прође још недеља дана и ви га лепо повијете у јастуче, па га онда попљунете ви као мајка, због урока, попљунете га и ви као отац због урока и пошљете га по бабици у цркву, очекујући са нестрпљењем хоће ли му кум дати име Христифор по очевом оцу или Теофило по материном оцу. Кад, а оно бабица се враћа с дететом из цркве:
„Шта је, је л Христифор?“
„Није.“
„Је л Теофило?“
„Није!“
„Па ког је ђавола?“
„Није ништа. Не може се ни крстити. Попови штрајкују.“
Ето тако би то од прилике изгледало кад би, Боже сачувај, наступио тај штрајк.
Има до душе ствари код којих би се у таквом случају могло и помоћи. Тако на пример, ми београдски грађани, могли би нешто мало да паузирамо те да не походимо службу, па онда, могли би се уздржати и од причешћа а свакога ко би умро, могли би прогласити за самоубицу и сахранити га без црквених обреда.
Али има ствари, које се никако неби могле избећи. Ето, молим реците сами: како би се ма пример могли уздржати од рађања или од свадбе? То је просто немогуће.
Међутим попови озбиљно прете штрајком и свакога се дана може очекивати да штрајк и наступи.
Чујем чак да је полиција предузела најозбиљније мере да за случај поповског штрајка грађанство престоничко не остане без црквених обреда. И као год што се у Француској приликом поштарског штрајка послужили војском за вршење службе тако је и овде београдска полиција учинила сав потребан распоред, како би у случају штрајка, полицијски чиновници вршили црквене обреде.
По томе распореду, у случају штрајка г. Жика Стојковић писар кварта теразијског имао би опслуживати Саборну Цркву, њему би као ђакон био придодат г. Љуба Главоња. Вазнесенску Цркву опслуживаће г. Никола Величковић писар кварта варошког а цркву св. Наталије опслуживаће г. А. Савић писар кварта теразијског. Цркву Ружицу опслуживаће г. Зумбулија а гробљанску цркву на Новоме Гробљу г. Андра Миливојевић члан кварта.
Дужност исповедника за варош Београд вршиће и даље г. Жика Лазић а дужност проте, с тим до опслужује и Савиначку цркву вршиће г. Чеда Костић начелник министарства, а за свећење водице ићи ће по кућама са бакрачетом г. Бобић благајник Министарства. А пошто је Државни Савет поништио указ којим се г. Мита Влашче поставља за комесара жељезничке полиције у Нишу, то ће га министар, да би се поправила учињена неправда одредити, да врши дужност капелана у дорћолској капели.
Тако дакле све је удешено, да београдско грађанство не остане без црквених обреда те сад тај будући штрајк можемо спокојно очекивати.