Ви знате шта су то у политици преговори? Аустрија на пример пошље упуства своме посланику графу Форгачу и он ступи у преговоре са нашом владом за закључење трговинског уговора. Наша влада одреди рецимо Миловановића и онда њих двојца преговарају.
Но немојте мислити да само у политици има уговора, има их и у приватноме животу и управо сад је за њих време да отпочну преговори.
Изнећу вам све по реду, на који се начин воде ти преговори за закључење „Уговора о миру и пријатељским односима у кући“.
На месец или месец и по дана пре но што треба ићи у бању — а то је од прилике сад — жена ће опуномоћити или своју мајку или сестру да отпочне преговоре.
Овај „акредитовани посланик на страни“ овако ће почети свој разговор и то о ручку а кад жена по претходном договору изађе напоље да скува кафу.
„Баш гледам зете ову Мицу, па право да ти кажем не допада ми се нешто.“
„Та…“ отеже зет.
„Видиш ли ти да она ништа не једе?“
„Ама како не једе кад је појела сад три парчета римфлајша и пет сарми.“
„Боже, зете, како то говориш? Па шта је то три парчета римфлајша и пет сарми. То је колико да се прехрани да јој душа не изађе на нос. После за здравље није главно јело, зар ти не видиш како је она подмакла, упале јој очи као да су је вампири сисали.“
Зет ћути и вуче густе димове.
„Ја да сам на твоме месту, не би то тако олако узимала, богами!“ наставља „акредитовани посланик на страни.“
У том улази већ Мица са кафом и одма се прекида разговор једним значајним гестом свастикиним, којим би као хтела рећи, да не треба пред Мицом говорити о њеној болести.
Сутра дан, разуме се, муж зове свога брата на ручак, а то је као његов „акредитовани посланик на страни.“
После ручка, муж ће као рећи:
„Сад ћу ја, само да нађем једно писмо да ти га покажем.“
И док муж „тражи писмо“ девер у својству „акредитованог посланика на страни“ почиње преговоре:
„Бога ми, баш ме забринуо овај Јова, ја не знам како ће он да изађе на крај?“
„Зашто?“ пита жена.
„Па запетљао се тако да не може да мрдне. Ето, жали ми се, идућег месеца не може да плати кирију.“
„Ама зар му ти верујеш, браца. Тако се он увек упролеће претвара и пренемаже“, вели одлучио госпа Мица.
„Па знаш како је, морам му веровати, јер најзад, свакоме је своја мука најтежа. Показивао ми је и забелешке своје, па видим баш да не може ни ибсрциг себи да направи.“
„Е што би пукла од муке, кад ми се неко претвара. Сад му пао на памет иберциг кад је већ захватио лето. А после, шта му фали овом што га има. Поцепан нешто мало, али ја сам то лепо окрпила па може да га носи још две јесени.“
У том се враћа муж са „нађеним писмом“ а девер као даје знак да се пред њим не говори.
И после тих покушаја, преговори се прекину. Разуме се, кроз недељу дана на „новој основи“, док се најзад не закључи „Уговор о миру и пријатељским односима у кући“, што се навршава одласком жениним у бању.
Прекјуче сам баш био присутан кад је такав један уговор закључен и госпођа је већ писала у Соко бању да јој се задржи соба од 1. јуна.