Као год што човек има извесних животињских особина, тако има и животиња које имају човекове особине. Ја нећу да помињем оне примере, како срна уме да плаче као удовица а сом уме да се уозбиљи као дипломата. Него свака животиња има неку нарочиту склоност која одговара склоностима извесног реда, извесног позива људи. Тако на пример пас има полицајске особине, воли да њуши и да тера траг; сврака има поповске особине, воле да збира и крије све што је светло; петао има гигерлске особине, воле да се шепури пред кокошкама; голуб има девојачке особине; магарац професорске (мислим због претеране стрпељивости своје) и т. д.
Е видите, код појединих од тих животиња, људи хоће да искористе те особине, те их ставе у своју службу. Тако на пример псе су већ доста давно употребили у Европи у полицијској служби, те постоје читави одреди полицијских паса извеџбаних, да трагају за лоповима и хватају их.
Сад се хоће и код нас да учини покушај у том погледу и већ се увелико држе пробе а извештаји гласе да је успех просто необичан.
Као прва псећа станица у Србији одређен је Топчидер, односно топчидерски полицијски комесаријат. Комесаријат је већ набавио неколико чобанских паса и сваки дан их пушта на публику која чини излете до Топчидера, те се веџбају.
Идете ви, на пример, идете стазом топчидерском и шетате размишљајући ма шта о животу. Тек уједанпут заурла пас за вама и шчепа вас за тур.
Разуме се, и ако је то чобански пас, нема потребе ни мало да се уплашите, јер то је само једна проба. Баш и ако вам поцепа рукав или ногавицу, то не треба такође да вас је жао, јер најзад нешто се мора жртвовати у почетку, док се пси не извежбају.
Разуме се као и код свих таквих проба, дешава се и по где што комично. Тако на пример пођете са децом у Топчидер и тек гурну међу децу полицијски пси топчидерског комесаријата и деца од стра попадају у фрас и то тако попадају да човек хтео не хтео мора да се искида од смеја.
Или каква госпођа у новој новцатој хаљини шета стазом а пас је шчепа, поцепа јој хаљину обори је и жена добије лупање срца. И то знате такво озбиљно лупање срца да се и муж и доктор морају просто да искидају од смеја.
Е ал шта ћете, тако је то у почетку а зна се већ одавно да је сваки почетак тежак.
Сад су међутим ови топчидерски пси почели да врше и пробе много ширега значаја. Тако на пример, није ни мало редак пример да из Топчидера бегају осуђеници. И да није тих паса, верујте, ти би осуђеници одмах, при самом покушају бегства били ухваћени. Овако то мало теже иде све док се пси не извеџбају.
Друкче би дабоме било да су осуђеници људи од реда, па да известе управу кад мисле побећи. Али они некако увек изненада побегну. Пси се, разуме се, због тога изненађења збуне па дочепају за тур првог кога стигну. Тако веле да су при прекјучерањем бегству двојице осуђеника, пси погрешно место осуђенике, шчепали стражара за тур и тиме осујетили сваку потеру.
Најзад ако се ови пси топчидерског комесаријата баш и не извежбају, не знам како, да послуже полицијској служби, једно је сигурно чему ће моћи корисно да послужи.
Познато је већ поодавно да постоји љута завада измеђ топчидерског полицијског комесаријата и Управе Топчидерске Економије. Можда ће ови пси, само док извежбају најбоље моћи да расправе ову заваду. То се бар од њих с правом очекује.