Прекјуче сам заборавио да прегледам прошлу недељу. Па у осталом овако је и правилније говорити о прошлој недељи пошто она одиста и прође.
⁂
Прошли недеља је била недеља вашара, одржан је вашар код Маркове Цркве, одржан је вашар код Савиначке Цркве и направљен је дипломатски указ у Министарству Спољних Послова. Та три вашара, која се сваке године у ово доба одржавају, ове године су испала мало другача но до сада. Г. Митрополит се нашао побуђен у интересу морала и цркве да забрани код вашара који се држе око цркава присуство кловнова, жонглера и пајаца, и тиме је нагнао ове да се сви укупно појаве на ономе трећем вашару, у дипломатском указу.
Лицитације су већ још прошле недеље потписане, и свако је добио и разапео своју шатру. То сте видели на Батал-џамији и код Светосавске цркве, а видећете и у дипломатском указу, који ће се кроз дан или два објавити.
⁂
Још једна новост из Министарства Спољних Послова. Министарства Спољних и Унутрашњих Дела иселиће се из досадање зграде и та ће се зграда уступити Двору.
Сад је настала грдна брига где да се сместе ова два надлештва, кад у Београду нема великих и празних зграда. Једни предлажу да се министарство спољних послова смести у Вишу Женску Школу а Министарство Унутрашњих Дела у жандарску касарну. Други су опет мишљења да би Министарство Спољњих Послова могло да се усели у касарну музике Краљеве Гарде а Министарство Унутрашњих Дела у митрополију. И тако изгледа да ће се врло тешко наћи погодне зграде за ова два министарства, те ће се врло вероватно приступити најприроднијој комбинацији и министарство полиције ће се уселити у Управу вароши Београда а министарство спољних послова узеће у Бечу једну зграду, пошто су тамо јевтиније кирије.
⁂
Још једна реформа у нашој државној администрацији. „Црквени Послови“ одвојиће се од Министарства Просвете. Министар просвете је мишљења да „црквене послове“ придода министарству правде. Министар Правде је чувар државног печата, па нек буде и чувар државне цркве, затим, министар правде има под собом судове и казнене заводе, и у опште при руци све установе које су потребне калуђерима и поповима.
Чујем међутим да је Архијерејски Сабор противнога мишљења. Архијереји су мишљења да би боље било да се „и црквених послова“ придода министарству финансија и то, ако је могуће, Пореској Управи.
Видећемо, како ће се ова реформа свршити.
*
Из Турске стижу разнолики гласови. Изгледа да се тамо сад већ не може више да позна ко је младотурчин а ко старотурчин, него су почели све од реда да вешају, па нека се они тамо, на ономе свету, предвајају у младотурке и старотурке.
Као најинтересантнија је новост последњих дана, што је из Цариграда послато за Солун, четири вагона була за Хамилов харем.
Солун је Цариграду послао војску, Цариград Солуну сад шаље буле. Сасвим као што треба; солунски војници и цариградске жене направиле су „шен англе.“
Чим је Абдул Хамида у Солуну прошао први страх а он се сети да је све своје благо оставио у Јилдизу. Седне одмах и напише депешу:
„Пошљите ми све благо моје.“
Они опет у Цариграду, сасвим младотурски разуму ову Султанову жељу, спакују му све буле у четири вагона и експедирају у Солун.
Цариградски шпедитер, који је послао овај транспорт, добио је налог да буле пломбира и да на леђима сваке буле напише: „Не тумбај!“ и кад су вагони стигли у Солун најпре је прегледано је ли на свакоме вагону неповређена пломба.
И тако је Абдул Хамид добио своје благо натраг. Међер су ови младотурци ипак великодушни.