Кнез Михајло не држи више у руци онај барјак који се пре неколико месеца поносно вио и на коме је писало: „Рат отмичарима!“
Петомесечни живот тога барјака необично је сличан са историјом српскога питања за ових пет месеца. Најпре се поносно вио, лепршао по зраку и из даљине чак могле су се на њему прочитати јуначке речи: „Рат Отмичарима!“
Затим је пала једна киша и он је покисао. Увио се и обесио тужно. Али прво сунце кад је грануло, он се опет развио. Па онда ударио ветар и почео да га цепа. Откинуо му прво једно парче, па друго, па треће. И српски барјак, тужно се вио у Кнез Михајловој руци под оштрим ветром, који га ни даље није штедио, све док га није здерао с мотке.
И тада је остала гола мотка која је само потсећала да се ту негда поносно вио барјак са натписом: „Рат отмичарима!“
Па јуче или прекјуче, ноћу да нико не види, испала је и та мотка из мртве руке Кнез Михајлове.
Зар вам све то не личи на историју српскога питања?
⁂
И код нас је у Народноме Позоришту прослављена стогодишњица Гогољева. Игран је његов „Ревизор“.
Паде ми нешто на памет анегдота из живота Гогољева, приликом првога приказа његовог „Ревизора“ у Русији. Том приликом је престави присуствовао и сам цар Никола.
На крају комада, призвао је Цар Гогоља к себи у ложу и рекао му је.
„Врло ми се допада, слатко сам се смејао.“
На то му је Гогољ горко одговорио:
„А ја сам, Величанство, очекивао да ће те Ви плакати.“
И ова наша српска престава, коју играмо ово пет месеца са свим ми личи на Гогољевог „Ревизора“.
Сишао је међу нас Србе један Хлестаков — руско обећање — и ми сви увртели у главу да је све то онако како он говори.
И сад је престава свршена. Волео бих кад би ме Цар позвао у своју ложу да ми каже:
„Врло ми се допада, слатко сам се смејао.“
Волео бих то, да бих му само могао рећи:
„А ја сам, Величанство, очекивао да ћете Ви плакати.“
⁂
Иду нам велики празници у сусрет, али их нећемо прослављати. Велики петак већ смо прославили пре неки дан а Васкрс? Та и ако би га славили, црно ћемо офарбати јаја.
Када нисмо могли црвеном бојом да обојимо босанске и херцеговачке доље и равни, шта ће нам та боја у кући.
Чујем међутим да је Извољски по нарочитом куриру послао једно црвено јаје Еренталу са натписом. „Ти не гледај ово јаје, већ ти гледај ко ти даје!“
Нека су им срећни празници, али ће, ако Бог да, и наш Ускрс кад год сванути.