Ама какве су ово жмурке у нашој политици настале. Баш праве жмурке.
„Ајде ти, Србијо, вежи часком очи, док се ми сакријемо!“ Саветују као нас Русија и Енглеска.
А ми, дао нас Бог добре, па хајд, зашто као и неби везали очи. Не морамо ми баш све ни видети, а после и игра је, политичка игра, а у таквој је игри увек боље бити везаних очију.
И овога момента, кад вам ја ово пишем, у томе је сва политичка ситуација. Ми стојимо везаних очију а велике се силе крију. Једна ће се сакрити иза „потребе мира“, друга иза „мирољубиве тежње европске политике“, трећа иза „француско-немачкога споразума“ и већ свака ће наћи место где ће се сакрити, тако да их никако не нађе Србија кад скине везу с очију.
И тако ће и бити. Сутра или прексутра, викаће велике силе: „Уја!“ И ми ћемо онда збацити везу с очију и почети да трчимо од једнога до другога.
Видиш онде корито а ти помислиш: Ха; ту се сакрила Италија! кад оно, нема је.
Навириш на рупу, кроз поцепани Берлински уговор, и видиш тамо неке чизме. Руске ли су, енглеске ли су, не може да им се разазна. Тек ти, колико пробе ради, викнеш:
„А ту сте. Нашао сам вас!“ и гвирнеш кроз подеротину на берлинском уговору, а отуд се нико не одзива.
Видећете да ће тако бити, само кад смо ми пристали да нам вежу очи.
⁂
А онај водвиљ што се приказује сад у Загребу, кажу да је ванредно успео. Како се дигне завеса, па све док се не спусти, публика просто да попуца од смеја. И глумци су врло добри. Кажу да ће публика на крају крајева изазвати највећег комичара г. Акуртија, а вероватно и самога писца комада Бана Рауха.
И, богами, баш хвала Хрватима, што су се сетили да у овим тешким и мутним данима приреде Европи то мало шале, те да се забринута дипломатска лица разведре мало.
Кажу да се Бан Раух носи увелико мишљу да са својом загребачком трупом пође по Европи и да у свакој престоници приреди по једио суђење, колико да се насмеје свет.
А одиста, кад је већ тако лепо успела ствар, штета би била да се игра само у Загребу.
⁂
Е јес му нека погана реч ова компензација. Од како смо је унели у наш политички речник, никако да се откачимо од ње и од речи које су сличне њој.
А није једна реч слична њој, има их вазда које се свршавају са то несрећно „ација“ и које, кад се поређају једна за другом, тачно обележавају ред којим се развијало питање Босанско Херцеговачко и држање Краљевине Србије у томе питању.
Ево молим вас, да поређате само часком те сличне речи дакле најпре:
- Окупација, па онда
- Прокламација о анексији, па
- Концентрација аустријских трупа;
- Демонстрација у Београду
- Компензација у српској ноти;
- Консултација европских сила
- Ретирација српске владе.
Али, ако је у низу ових сличних речи одиста ретирација последња реч, онда… онда богами, умећемо ми да нађемо још једну сличну реч, тако да та не остане последња.
То нека упамти и наша и туђа дипломација…