Оно што прошлу недељу карактерише, а што и у опште карактерише наше дане, то су бал и криза. Без бала и без министарске кризе ми уопште неможемо ни бити. Па чиме би ми забога показали овом свету да смо забринути; чиме би показали и нашем непријатељу да смо у сваком тренутку готови да будним оком пратимо сваки његов корак — ако не би приређивали балове и министарске кризе.
Само до сад је било у нас као неког реда у том погледу. Једне смо недеље на пример приредили бал а друге недеље кризу, или рецимо обратно, прво кризу па после бал. Сад смо међутим, због краткоће времена и озбиљности прилика у којима смо, приредили и бал и кризу уједно.
И сад, кад смо тај важни корак учинили, смемо слободно непријатељу да погледамо у очи, узвикујући:
Кад је криза нек је криза!
Кад је бал нек је бал!
⁂
Прошле недеље — пала је међу нас поражавaјућа вест, дa г. Форгач иде из наше средине. И мало и велико је плакало кад је чуло за ту тужну вест и ја не знам ни сад, како ћемо се утешити.
Што је главно, одлазак графа Форгача на разне се начине коментарише. Једни мисле, да он иде да донесе голубове из Беча, јер сви ови што су до сад пренети, већ су похватани.
Други опет мисле да су велике силе учинили замерку аустријској влади због претераних лажи којима о Србији пуни своје листове, па, аустријска влада да би умањила мало лажи, позвала је г. Форгача да се мало уклони из Београда и одмори.
Трећи опет мисле да г. Форгач иде из Београда због суђења „велеиздајницима“, те ће се вероватно и он појавити на суду као сведок који ће изнети врло важан факат: да у Београду одиста има људи који српски мисле.
У осталом, није овде главно питање, зашто иде Форгач, већ: хоће ли нам се скоро вратити? Ми смо већ толико навикли на њега, да ћемо стално осећати извесну празнину у пештанским и бечким листовима, за све време његова одсуства.
⁂
Јесте ли видели јуче по целом Београду како се размилела чистачка колона па разбија поледицу по улицама да би отклонила опасност од падова, који се сваки час дешавају.
То је врло добра ствар, али се наша општина и сувише доцкан сетила тога, да је учинила то бар пре неки дан, па да влада не падне, а сад је доцкан.
Осим, ако се сама општинска управа боји клизавих путева, што је сасвим оправдано.
⁂
А сад, ове недеље што иде, на дневном је реду, бар у Народноме Позоришту, „Продана невеста.“ Ви ваља да знате, да „Продана невеста“ комад из босанскога живота, који је написао барон Ерентал а компоновао граф Палавичини.
Тужна Босно, невесто продана, тужна је то песма, која опева твоју злу судбину; тужна је и претужна, али… доћи ће дан када ће се та песма запевати и на веселији глас.