Огрејало је сунце мало и Аустријанце, или управо није их ни сунце толико огрејало колико Греј.
А и онако их грешнике сатрла ова зима. Веле штрафуни на граници већ месец дана блеје једном ногом у снегу а другу дигли у вис као роде.
А чим се мало загрејали, већ њихови листови почињу и свршавају чланке са овим: „А сад, шта ћеш сад?“
Јесте ли ви приметили да бечка дипломација има врло много циганскога у себи.
Прво се и прво држи у међународној политици онога начела: црн образ али пуна торба;
Па онда: Ако украде што, она са украденим предметом бега, дерући се: „држте лопова!“
И најзад, кад је дочепате за врат, баците је о ледину и притиснете јој коленима груди, она оздо виче „А сад шта ћеш сад!“
Са свим цигански. Па и у овом случају, кад нам после Грејовог говора прете, зар не личе на оног циганина, који се о Богојављенском мразу обукао у рибарску мрежу, па дршћући виче: „Боже, како ли је онима који су голи!“
⁂
Дакле Фердинанд ни мање ни више него хоће да је Цар. Замислите, свега два Цара у Европи: цар Никола у Петрограду и Цар Фердинанд у Софији.
„Хоћу Царску круну, као што је има Николај.“
„Лепо!“ одговара Малинов и набавља му једну круну из позоришне гардеробе.
„Хоћу Зимску Палату!“
„Врло лепо!“ одговара Малинов, и наређује да се у будуће кнежев двор у Софији не ложи, како би се могао, бар по температури, изравнати са Петроградском леденом палатом.
„Хоћу да имам Царску химну, као руски Цар.
„То је бар лако!“ одговара Малинов. Превешћемо просто руску химну.
И удесише лепо химну, која је на бугарском језику овако гласила:
Боже, да го храниш на Царато,
Из купена држава,
Царствун на зорт на врагото,
Цар православни!
И таман да запевају ову химну, а тек Малинов се сети и пљесну по челу:
„Не може, Ваша Апостолско Величанство!“
„Што да не може?“
„Смета нам православни.“
„Ама какав православни?“
„Смета нам реч ‘православни’, која је у химни.“
„Хм!“ учини Фердинанд, „па да пређем у православне“.
И таман се он то реши и телеграми распростреше по целоме свету вест, да ће Фердинанд прећи у православље, а он се досети:
„Не мора. Метните место: ‘Цар православни’ просто: ‘Цар католикус’ Ето, тако метните.“
И тако Цар Фердинанд одустаде од своје намере. Читали сте извесно и о томе.
⁂
Е па реците сад да Аустријанци нису пажљиви према нашој браћи, њиховим обичајима и њиховој вери. Ето на пример, сад су решили де сваки наш верски обред увеличају војском.
Читали сте већ, како је о Богојављању у Босни и Херцеговини на литијама, било више војника са бајонетима, но богомољаца. То је одиста лепо од Аустријанаца, што велику пажњу указују нашој вери.
Ја чујем чак да се они не мисле зауставити само на томе, сваки наш црквени обред од сада ће увеличати. Тако веле при литургијама, укинуће се они ђаци са рипидама, па ће у свакој цркви опслуживати по шест солдета с пушкама. А пушке и иначе са свим личе на рипиде.
Па онда при венчању, забраниће да се зове званице. Доћи ће просто једна чета аустријске војске у сватове, па, што ће лепших сватова. Па тако ће бити и о погребу. Шта више, опи ће сами копати и гробнице. Ето, само због тога су се и веџбали аустријски војници кад су у Мостару раскопали српско гробље.
Ала ће то лепо бити, кад буде аустријска војска учествовала у свима црквеним обредима.
Па ипак, приликом једнога обреда, неће је извесно бити. То ће бити онај обред, онај дан, кад српски народ буде запевао: „Општеје воскресеније!“