Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Недељни преглед

од

у

Има недеља и празних и пуних. Али она је баш пуна као грозд. У осталом, пред бербу је, те ако неће сад бити све зрело што очекује зрелост, а оно не знам кад ће.

Дакле сви догађаји из ове недеље, о којима ћу вас ја у овоме прегледу обавестити спадају у зреле догађаје.

Ето на пример ви не можете спорити да госпођа Спасића, примадона наше опере, спада у зреле женске.

Е, она је као таква прексиноћ на позорници преклана и то је један од најинтересантнијих догађаја из прошле недеље.

Замислите женску која игра љубавницу, игра је заносом који Спасићки не оскудева, па уједанпут јој пред нама свима — потече крв. Можете замислити ту сцену. И да је бар ранио који критичар па ајд ајд, него — певач и то нико други него лирски тенор. Лирски тенор и крв, то су такве две противности као, рецимо, поп — удовац и млада а лепа куварица.

Хвала Богу, као што чујемо, г-ђа Спасићка је у Државној Болници профирцана и моћи ће још вечерас да издржи а да шав не прсне.

А је ли истина, бога вам то, да се у нашој општини скрхала галерија за публику, пре но што је публика и пуштена на исту.

А ко би се надао да ће г. Веља председник измислити тако добар виц. Грешни Главинић, носио се са публиком као нико његов. А Веља то жестоко удесио. Направио галерију са које ће публика слушати седнице па, пре но што би се публика пустила, он удесио да галерија падне. И сад, чик му га ко оде на галерију!

Леп и, што је главно, чисто општински виц!

Има већ три четири дана како се мути на кишу. А било би и време, јер су већ све београдске даме покуповале јесење шешире.

Изгледа да је последња орденска киша покварила и Богу рачуне. Било би сувише и од самога бога да два пљуска, један за другим, пусти на један исти народ.

После ових ордена, можемо трпити сушу читаву годину дана.

Бечки листови јављају да је први наш транспорт свиња, од ступања у живот новога трговинскога уговора, стигао је у Беч.

Бан Хрватски Раух, телеграфисао је у Беч, да се у тој појави крије „велико-српска пропаганда“, и бечка је влада, у споразуму са Векерлом, донела одлуку, да ни један владин човек из патриотизма, од тих свиња не окуси ни трунку меса, изузимајући шумку, врат, кременадле, чигерицу, главу, ребра, леђа и друге делове.

Родољубива појава, која би свима народима могла служити на углед.

Данас је дан коњских трка. Значи да ће данас јунак дана бити какав коњ. С тога се ваљда вечерас у „Бајацу“ у Народном Позоришту, магарац Марко и опрашта са публиком. Као вели:

„Кад већ и коњи могу да играју некакву ролу у нашем друштву, онда шта ћемо ми магарци ту!“

Иначе је политичка ситуација сасвим бистра. Бугари су већ послали своје позориште у Македонију и почели су да играју први чин. Код нас се још свира увертира и очекује се јунак комада Др. Миловановић, па да се дигне завеса.

Први је знак већ дат.