Овај се Ускрс разликује од свију досадањих што нам је донео као резултат како у приватном животу, тако и у политици — полупана јаја.
И сад кад смо га тако лепо провели, можемо обрисати уста, па да испочетка почнемо по старом. Ми би могли на пример са своје стране опет у Скупштини да ставимо на дневни ред дебату о Тари планини и могли би опет да правимо нов закон о штампи и општинама и могли би чак поћи и на изборе. Г. Форгач би опет, са своје стране, могао опет да прелистава наше букваре и катихизисе и да чини пријатељске преставке ради измене наставнога програма.
Збиља би то тако лепо било да нам се врати старо срећно време.
⁂
Добио сам извештаје са разних страна о Ускрсу. Веле, најлепше су га провели оптужени „велеиздајници“ у Загребу. Нити су се прејели, нити су назебли, нити су морали да праве посете. И једина невоља код њих била је веле са ускршњим јајима.
„Не смеју им се дати црвена јаја!“ издао је Акурти наредбу, „јер то је боја из њихове тробојке“.
„Но, па каква да им дамо, враг им бабин?“ пита га очајно Тарабоки.
„Обична, нефарбана.“
„Бела, је л’ те? Па и то је боја из српске тробојке.“
„Јежус Марија, право кажете. Па шта да им дамо ког ђавола?“ пита се очајно Акурти.
„Никако, то никако. Знате ли ви да је онај Валеријан кадар да метне црвену љуску, па онда плаву штуфтиклу па беланце и тако да направи тробојку. Него, знате ли шта ћу ја. Наредићу да им се о Ускрсу сме давати само жуманце, колико да одрже само свој влашки обичај.“
„То сте се добро сетили“, додаје усхићено Тарабоки, „у толико пре што је жуманце аустријска државна боја!“
⁂
Као што се већ види Аустрија нам је „изашла у сусрет“ и ако да Бог, остаћемо опет без уговора.
Па тако је то кад ми не хтедосмо њој да изађемо у сусрет. А да је нешто било среће да смо ми њој „изашли у сусрет“ те да смо послали једно двеста хиљада делегата у Сарајево, још мислим да би се преговори до сада завршили, и да би до сад већ имали уговор.
Овако нам не остаје ништа друго него да се и даље петљамо са неким [најнижим] и највишим повлашћењима.
Чујем међутим да је овом приликом г. Форгач највише запео да се трговинским уговором обезбеди забрана извоза комита. Вели, ма да је тај артикал нашао добру пијацу у Аустрији, нису ради да своје поданике навикну и на ту врсту трговине.
Имају и право људи.