Једна од најбогатијих недеља завршила се данашњим даном. Почела је Христовим Васкрсењем а завршује се данас по подне код „Коларца“ „Створењем Света“. Истина по црквеној историји, најпре иде створење света па онда Христово Васкрсење, али пошто Сташа није могао да добије локал пре Ускрса, није могао ни да се држи овога историјскога реда.
*
А чудан је овај Ускрс био. Од како постоји календар на свету, ни један Ускрс није у српској штампи стекао име, којим се сад зове овај прошли Ускрс. Назвали су га: Агитациони Ускрс.
Дигло се све од својих кућа, па певајући „Општеје воскресеније“ отишло на политичке зборове. Нису отишли да један другом чеситају Ускрс или, рецимо, да се куцају јајима, већ да зборишу. Ако су и понели од куће по које црвено јаје, понели су га да њиме гађају противничког кандидата.
Преживели смо, дакле, један агитациони Ускрс. Ако наставимо тако да их крштавамо, доживећемо ваљда и сензационе Ускрсе, па рестаурационе Ускрсе, па можда и ротационе Ускрсе.
Ипак је то добра идеја била, што с политички зборови били сазвани о Ускрсу. Док су домаћице код куће фарбале јаја, домаћини су на зборовима фарбали главе. Задовољена су била истовремено и политичке потребе и верски обичаји.
*
Па кажете да држава наша није права српска домаћица. Нико није тако лепо обрадовао своју децу о Ускрсу као мајка Србија. Читали сте већ ускршњи број „Српских Новина“ и видели сте колико је црвених јаја разделила деци мајка Србија. Једном два, другом три, трећем четири јаја, тек никоме мање од 150 динара дијурне.
И што ми се највише допало код овога распореда председника, то су они излети које је српска држава том приликом организовала и приредила. Прочитајте само распоред па да видите како то све лепо код нас иде. Видите тек читав један штам-тиш из те и те кафане, иде у исти округ, у исти срез и у исто село једно до другог. Научили људи да су стално у друштву заједно, договорили се у кафани: „Ајде, бре, да идемо сви заједно на изборе!“, на ту жељу само изјавили а Државни Одбор разуме се одмах им испунио жељу. Договорили се тако исто измеђ часова професори те и те гимназије: „Ајдемо сви заједно у тај и тај срез!“ и разуме се, држава их обрадовала.
А већ чиновништво државнога Савета, секретари и писари, ако неће о државном трошку правити излете, да ко ће. Ове године су изабрали Крајински округ и већ су се договорили да идућих избора врше излет до Сићевачке клисуре.
*
Хлебарски штрајк се свршио тиме што смо свим сити. Сити ми који смо требали остати без хлеба; сите су фурунџије штрајка који им је изашао на нос, сита полиција новца који је прибрала од казна. Сви смо сити.
И ако се игде може применити она наша пословица: „И курјаци сити и овце на броју“, то се на овај хлебарски штрајк може применити. И ми смо били сити и фурунџије су на броју, и ено их уз наћве весело певуше: „Бог убија, ко ме научија!“
*
Ове недеље отишле су многе наше дипломате на одсуство. Отишао је француски посланик, отишао је немачки посланик, отиће ваљда још ко. Они по ономе: „Кад оружје говори музе ћуте“, примењујући на то: „Кад се пребрајају куглице, не води се спољна политика.“
Па ипак остао је г. Форгач, аустријски посланик. Он је у послу, у грдноме послу; чита све наше букваре, катихизис, читанке, неби ли нашао још које место опасно по ред и мир у Аустро-Угарској монархији.
Кажу да је опет ухватио једну велеиздајничку ствар. Видео је у једноме излогу пешкире на којима је у српској тробојци направљен српски орао, и оздо пише: „Устај, устај Србине!“. Одмах је купио један такав велеиздајнички пешкир, и вероватно нашао да тај пешкир има везе са приликама у Босни, те ће или протествовати, или послати тај пешкир бањалучкоме војном суду, или се — што је највероватније — убрисати.