А ово је баш богата недеља, те би штета била не казати о њој коју реч.
Богата је по догађајима а богата је и по коштању. Не можете просто веровати, али сам ја скоро тачно прорачунао да је Београд ове недеље издао на забаве 21000 динара.
Кад се узме у обзир да забаве посећују тек десет од сто нашега становништва, то би значило да је свакога таквог београдског становништва прошла недеља коштала 30 динара што би значило 1560 динара годишње, када би се тако сваке недеље наставило.
*
Прва и највећа од забава је био новинарски концерт на који је много света похитало из радозналости, да види: каква ли ће изгледати она песма, коју ће сви наши новинари у један глас запевати. Међу тим, нису то доживели, као што никад неће ни доживети. Пре се може десити да српској штампи ко год отпева, него она коме.
*
И Зоркина прослава је пала прошле недеље.
Не могу да разумем само, зашто је Зорка за своју прославу изабрала посан дан — петак. Да ли да означи глумачку каријеру као посну, или да у своме животу има један велики петак. Само што њој није ишло као музикантима на велики петак. На против, прославила је обасута цвећем. И, као што је томе цвећу давало нарочиту свежину, то је она роса на њему, која је канула из очију глумачке сирочади. Јер је Зорка први глумачки добротвор — она је своју кућу и све што има, оставила глумачкој сирочади.
И то је јадан велики догађај од прошле недеље, много већи но кад газда Пера, Риста или Јова са главне чаршије својих пола милиона остави — својој жени.
*
Општина је решила да једну од својих улица назове именом Риге из Фере. [Недостаје део текста] Тако на пример требало би једну улицу да назову Пашонином улицом, па онда [Банџаком, Џуфаном] и т. д. Истина ово нису јунаци из нашега првога устанка, нису ни из другога, али су то имена из најновије српске историје.
*
Прошле је недеље дувао у Београду страховит ветар, тако да смо се сви кретали улицама држећи се за главу, како нам не би шешири слетали. Женске нису смеле ни да излазе из куће, или и ако је која морала, била је стално у опасности да не натрчи на кога.
Није ветар носио прашину, шешире с глава и све друго што је дохватио, него је просто носио људе и нико му се није могао одупрети.
Видео сам г. Перу кад га је ветар силом угурао у кафану; видио сам госпођу Софију кад је натрчала на једнога официра; и видио сам једнога опозиционара кад га је угурао ветар у министарство Унутрашњих Дела.
И мене је понео ветар и однео ме — ви можете мислити ваљда у какав новчани завод? — Не, однео ме је и даље но што сам икад мислио. Убацио ме је у једну собу за самца.
*
Недеља ће се свршити елита маскен-балом. То ће бити врло занимљиво јер најзад, наша елита и јесте занимљива само под маскама. То је чак тако обична и редовна појава код наше елите, да су позивнице могле комотно гласити: „Одело обично“, па би се ипак дошло под маскама.
Ићи ћу. Ја волим да кроз оне рупице на меницама, кроз које вире очи, познам шта која маска мисли. Морам ићи.