Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Недељни преглед

од

у

Где сам ја нашао сад, на крају године, да пишем недељни преглед. У ствари [Недостаје реч.] [Недостаје реч.] могао писати годишњи преглед. Али ко ће да прегледа целу целцату годину и то овако луду годину, као што је била ова с којом се растајемо. Бог да је прости!

Чега ти [тад] није било и лудога и паметнога. И опструкције и продукције, и одметника од власти и изметање власти и топовска и поповска борба (којом приликом је погинуо као што је познато владика Сергије) и путовање Шерлока Холмса по Европама и путовања комисије која тражи [Недостаје реч.] по [Недостаје реч.] и одликовања на кило светосавским орденом и продаја [Недостаје реч.] на добош и штрајкови и демонстрације и луминације и већ, чега ти све није било, поменуло се и неповратило се.

И ко би то све стигао да прегледа на крају године. Боље је да останем ја при недељном прегледу, да се [забавим] само овом последњом недељом.

*

Ова је недеља почела Божићем и оним указом у „Српским Новинама“ којим је Краљевнина Србија, на предлог Министарског Савета, расходовала [2525] динара […] потребан извесно да се идућа 1908. година мало расхлади, јер ова 1907. била је и сувише загрејана те то тешко [Недостаје реч.].

Почела је дакле Божићем и тим указом а завршила се — поквареним стомацима. А и како би друкче.

Гледам баш, јуче и прекјуче, [свечари] који су трчали по чаршији и куповали ракије, вина, сланине, шунке, сирева и т. д. ено их сад трче и купују соду бикарбону, будимску воду и рицинус.

*

А Нову Годину спремамо не баш лепо да дочекамо. Шест певачких друштава спремају у очи Нове Године да дочекају песмом. Чуди зато, ма увек овако лепо дочекамо Нову Годину, па је [Недостаје реч.] [Недостаје реч.] завршимо. Толико певамо на почетку године да је сваком природно што је морамо кукањем завршити.

*

Иначе знате већ да су ове последње недеље старе године на дневном реду: инвентари, [Недостаје реч.] и самоубиства. Сви трговци и благајници ове су недеље љути и пргави; нити покушавајте од трговаца да тражите што на вересију нити од благајника аконто.

Мој пријатељ газда Сима из Главне Чаршије, толико је збуњен због инвентарисања да је јуче кад сам га срео на Теразијама са госпођом где се враћа од зубног лекара и кад сам га упитао где је био, одговарао:

„Ето, водио сам жену да се инвентира.“

„Како забога?“ упитах га зачуђен, „зар ви не инвентаришете само своју госпођу?“

„Ама није, брате“, поче да се правда, „него водио сам је да се пломбира“.

*

Као највећа новост од прошле недеље је та да нам је стигла прва партија нових топова. То је онако као [Недостаје реч.] „[Недостаје реч.]“ Српске Државе. Нек се и они обрадују Божићу.

Ти ће топови већ пуцати сад о Новој Години. Но, ако нам та идућа година не буде срећна ја не знам која ће. Замислите, биће поздрављена из нових новцатих топова.

*

Има свега три ствари које ће из старе године да уђу у нову. То су стари буџет, преговори за трговински уговор и истрага о [Недостаје реч.] у Управи Фондова. Ајд, ајд, што се истрага у Управи Фондова не свршава, то још разумем — не зна се кривац, али што се ваздан не свршава трговински уговор, кад се ту зна ко је кривац.

*

Госпође и госпођице. Молим вас да ми јавити шта будете сањали у очи Нове Године. Јављајући ми сан, јавите ми колико година имате и коју нумеру ципела и рукавица носите, па ћете видети да ћу вам предсказати срећу. Пожурите, јер морам вам јавити шта треба да радите у очи Богојављења, те да вам срећа буде сигурна.