Векерле и Раух су били у Бечу, где је одржана једна врло важна конференција, којој је председавао престолонаследник Фрања Фердинанд а присуствовао и барон Ерентал. Том приликом су утврђене десет аустријских заповести, од којих ће се копија послати графу Форгачу, Јозун Франку, барону Бенку, Ђорђу Настићу и осталим угледним аустријским политичарима.
Тих десет аустриских заповести гласе:
- Не буди Србин;
- Заборави да су ти и отац мајка били Срби, ако живити желиш;
- Не клањај се грбу српском, ни застави српској, не гледај ни у дугу небесну, ако би се она показала у виду тробојке; не употребљавај ни чаше, ни флаше нити ма шта друго што би било у три боје;
- Поштуј Аустрију и узгред још Угарску, ако желиш да ти благо буде и да дуго поживиш на земљи;
- Не узимај оружје у руке;
- Не помишљај да живиш твојим самосталним животом;
- Не тражи оно што може вређати Аустријску осетљивост;
- Буди задовољан када ти Аустрија отме све и када са тебе скине све, јер и го кад будеш теши се тиме да је још увек кожа на теби;
- Понизи се пред Аустријом и сагни чело ако хоћеш да стечеш милости у Господи Бога твојего;
- Слушај савете великих сила, када су они корисни по Аустрију а немој их слушати ако су они противни интересима Аустријским.
Амин!
⁂
О, људи Божји, како има ствари тако простих и јасних а човек не може одмах у први мах да их објасни себи. Кад сам читао српску ноту упућену великим силама, ја никако нисам могао себи да објасним шта му је значила она фраза „без резерве“.
Сад ми је међутим то потпуно јасно. То је значило дакле „без резервиста“. Ми предајемо судбину своје земље Европи „без резервиста“ ми дочекујемо мобилизацију Аустријске војске „без резервиста“ и најзад, ми ћемо преговарати са Аустријом „без резервиста“.
Ето, то је био прави смисао наше ноте.
⁂
И сад је на реду да направимо репертоар Српскога Народа. Многи комади које је до сад играо нису добро прошли. „Стара врлина“ је свим пропала; „Час“ се врло траљаво држи на репертоару а „Свети пламен“ се угасио.
Па кад те комаде скинемо са репертоара, шта нам остаје? „Вештица“, тај стари и отрцани комад који нам се сваки час јавља на позорници и који је учинио да смо нашу политичку сезону закључили са „Тако је морало бити“.
„Две сиротице“ (Босна и Херцеговина) још који дан па ће сићи са позорнице и тада нама Србима остаје једино да са резигнацијом ставио на репертоар комад: „Тридесет година из живота једнога капетана“. Ах, тај ћемо комад ванредно лепо одиграти, јер сви имамо воље, јер смо уиграни.
Препоручују нам још да ставимо на репертоар комад „Нада“ али ја мислим да тај комад нити би био добро примљен нити имамо снаге које би га извеле.