[Цитат. Нечитко]
— Старо-јеврејска
„Све је већ једном било!“
Рекао је пророк стари;
Па се ипак дешавају
Непрестано нове ствари…
Да… све је већ једном било… али да се један Бен-Акиба закачиње за своје људе, то одиста није било. А сад изгледа, као да то бива.
Ето, узмимо твоју последњу хронику „Царински рат“, из 721 броја „Политике“. Одатле узмимо првоименованога од оних, које ти хоћеш да метнеш у вагон. То не може бити, да ти мислиш на српског издавача Гецу Кона; јер то би било страшно…
Зашто хоћеш да метнеш баш Гецу у вагон; они није за вагон ни зрео?…
Ако би се тако радило са свима нашим заслужним људима, онда би нам лепо ишло…
Метнути у вагон човека, чији су преци проливали крв по овој земљи и који је (види познати фељтон „Наши људи“) направио ону историјску галаму на Чукур чесми уочи бомбардовања — била би очигледна незахвалност!
А Геца Кон није без својих заслуга. Прво и прво, он умало што се није родио у овој земљи; у њој је изучио књижарство, а доцније кад је услед незгодних политичких прилика настало тешко време и за српску књигу, он је морао да напусти своје огњиште, прешао је у стари српски просветни центар „Нови Сад“ и тамо је пок. А. Пајевића свесрдно помагао у ширењу српске књиге.
Кад су, најзад, у нас настале повољније прилике, он се с драге воље вратио у отаџбину и ту отворио радњу.
Радећи неуморно и не презајући ни од каквих жртава, Кон је у нашој престоници за кратко време стекао — лепу пару.
И, сад, да га метнемо у вагон!…
Не, то никако… Њему је ова земља драга, земља, за коју га везују толике успомене и — послови. Он с правом у своме оправданом огорчењу узвикује, да би се само преко мртвог себе дао избацити из ње!
Па, онда, кад би се то десило, ко би нам издавао српске књиге!… Зар није он баш пре неколико дана издао једно ваљано српско дело „Из књижевности“? Зар он не штампа (и тек што није готова) једну српску синтаксу, па збирку песама једног младог српског песника? — И то све из чисте љубави према књизи, јер је и хонорар писцима — обећао, чим распрода дела.
Осим тога, што је српски поданик, и на основу тога поданства овде сасвим законитим путем рађа децу, он је још и извозник, и као такав извози — старе српске марке.
И сад, кад он са свима извозницима има да страда (јер, шта би он радио кад би му из Земуна вратили, нешто, вагон са маркама, ако пронађу болесну марку?!) и кад би требали, као и остале извознике, да га потпомажемо — сад зар ти, Бен-Акиба, хоћеш да га метнеш у вагон?
Не, ми не дамо нашег Гецу Кона;
Избаци га, о избаци из вагона!