Тамо негде, кад се са Теразија пође поред хотела „Лондона“ за Топчидер, налази се врло лепа, нова кућа, коју је подигао један честит грађанин београдски. Кућа је на спрат, и горе станује сопственик са својом породицом а два оделења у партеру издаје под кирију. Једна је од тих кираџија госпа Фема.
Ко је та госпа Фема? Београђани су често имали прилике да и пре и после подне виде Теразијама, кнез Михајловом улицом и Калемегданом једну шљапкаву жену у црној хаљини, која води за руку једну лепу девојчицу, рашчешљане косе и са велосипедском капицом на глави. Ко радо чита „Брку“ сетиће се, кад погледа ову жену, на „Бркину“ Аустрију. Ето, то је та госпа Фема.
Сопственик куће, о којој је реч, на своју жалост није познавао госпа Фему и њену професију. Када је дошла да види стан, допао јој се и одмах је пристала на тражену цену, дала капару а затим се и уселила. Тврде као насигурно, да је госпа Фема при узимању стана водила рачуна о близини скупштинске зграде и посланичкој дијурни.
Газда ове куће изда дакле стан госпа Феми, она се усели, и он оде у полицију да пријави своју нову укућанку. Ту се врло непријатно изненади. Рекоше му, да госпа Фема одржава везе са малим девојчицама и матором господом, да управо од тога и живи и да се тога ради непрестано шеће по Београду, са оном девојчицом, која треба да је као неко обележје њене професије, као нека фирма.
Изненађени газда одмах је отишао кући и енергично захтевао од госпође, да се сместа сели из стана. Али то за госпа Фему није значило ништа. Нашто би јој била њена толика познанства са пензионисаном и непензионисаном господом правницима и другим људима од књиге и закона, када и она не би до сада знала сав закон у прсте? И она је одмах са уставом и законом у руци показала газди, да је не може без отказа истерати из куће, на брзу руку му је очитала буквицу о грађанским слободама у Србији, залупила за собом врата и закључала се.
Ишао је малерозни газда и у полицију, али му ни то ништа није помогло: по закону је заиста није могао кренути без отказа.
И тако госпа Фема остаде да и даље са прозора нове куће мерка посланике, што туда пролазе, а газда се постави на мртву стражу: вребао је згодну прилику, да јој скрха врат, пре него што истече рок отказу, јер није хтео човек да трпи бруку у својој кући. И та његова опрезност и истрајност била је синоћ награђена жељеним успехом.
*
Јуче по подне, око 4 часа, примети он, где у кућу уђе једно девојче од 10—12 година. Јадно, жгољаво, сиромашки обучено, просто шака јада.
Дете је отишло у стан госпа Фемин. Газда је био сигуран, да ће за њим доћи какав маторац. И није се преварио. Нешто доцније уђе у кућу и један старац, држећ човек, сед као овца.
То је био пензионисани официр, рецимо да се зове Будаковић.
Кад за кога хоће у ужем пензионарском кругу да се рече, да се још младићки држи, и ако је остарио, онда се обично вели: „Држи се као Будаковић“.
Дакле, и чича Будаковић управи своје кораке у апартман госпа Фемин. Газда је био начисто, шта све то има да значи, а већ раније је на својој мртвој стражи био сковао план како да ухвати у клопку госпа Фему и да је се отараси.
Одмах изађе на улицу, закључа сва врата на кући па појури право у полицију. Ту саопшти своје муке и свој успех и позове власт да учини крај тим скандалима и да преступнике ухвати на делу.
*
Али није само газда био на опрези. Била је и госпа Фема. Знала је она, какав јој колач спрема њен нељубазни газда, па је бодрим оком мотрила и старала се, да јој увек остане слободна одступница.
И када је опет тако изашла да се увери, пренеразила се, јер нађе сва врата закључана. Одмах се досетила јаду, те покуша „около кере па на мала врата“: морала је на сваки начин склонити корпус деликти, девојчицу, пре не што стигну девери из полиције. Брзо се решила. Отвори прозор, који је доста високо над земљом, па погледа и десно и лево. Оздо је ишао један сељак. Она ухвати девојче под мишке, издиже га на прозор па довикну сељаку:
„Пријатељу, молим те, помози ми, да спустимо ово дете на земљу. Изгубили смо кључ од куће, а има нешто журно да купи у трговини. На, држи и ову цедуљу!“
И ту пружи и једну обичну цедуљу, која беше на брзу руку спремила, колико да ствар изгледа природније.
Него је вешти газда и то предвидео. Кад је пошао у полицију дозвао је најпре жандарма с линије, укратко му објаснио у чему је ствар и наредио да му се пази, да нико не искочи кроз прозор, док не дође полиција.
Тако жандарм одмах повика сељаку:
„Не прифаћај се, казнимо је, сад ће да дође госпо’н писар!“
„Шта ти, шта ти, бештијо жандарска, каки писар, каки писар…!“ убрза госпа Фема.
Али сељак кад виде жандара и чу за писара, отресе рукама, журно пређе на другу страну тресући рукама и мрмљајући:
„Нећу, брате, мани ти мене, што ја да сведочим и одговарам ни куснуо ни лизнуо. Видим ја да је ту неки театор.“
И збуњена госпа Фема опет скиде дете са прозора.
*
У тај мах стиже и полиција. Отворише се врата и уђоше код госпа Феме. Ту је настало објашњавање. Пензионисани официр није хтео ни да чује за какав одлазак у полицију, и све позивање писарево било је узалудно. Најзад су одвели само дете у кварт на лекарски преглед, а чича Будаковић и госпа Фема пркосно остадоше у кући.
*
За то време искупила се велика маса света. Питало се и одговарало се; тумачило се на разне начине и гледало на спуштене завесе на стану нове куће.
По неки нестрпљиво отпочне тек да звижди па опет умукне не налазећи одзива код остале публике.
А знате ли, што остала публика није звиждала? Није могла, јер је скупљала пљувачку, спремајући се, да њоме ороси седу главу маторога љубитеља деце, када се буде појавио на улици. То им је била лозинка коју нису ни крили.
Али чича се надао таквим немилим овацијама, па се закључао код госпа Феме и остао тамо до дубоко у ноћ.
Данас ће се повести истрага.