Фудбалска утакмица између ривалских беба и овога пута је изазвала велику пажњу свих присутних. Све бебе су биле повијене и расположене за игру. Родитељи крај терена под пуном беби опремом су били спремни да интервенишу и пруже подршку својим мезимцима на терену.
Гостујуће бебе су имале завршне припреме у свлачионици, окружене пажњом својих родитеља. Таква атмосфера је допринела немилим догађајима који су уследили. Најгрлатија беба се просто умирила и успавала. Убрзо су и сви остали гласови утихнули.
Остаје жал, што до сусрета две екипе није дошло, али су родитељи домаћих беба били презадовољни приказаним на терену.
Голман домаћих се чврсто држао за мрежу, усправио се и заслужио највише оцене присутних.
Бекови су активно пузали дуж аут-линије. Сасвим природно, временом су изгубили концентрацију. Један је завршио ван терена, други се заиграо крај корнер заставице.
Средина терена је била веома разиграна, али када је умор учинио своје, било је и плача, па су морали родитељи интервенисати.
Нападачки тандем је био усамљен, што је било и за очекивати, пошто се гостујуће бебе нису ни појавиле на терену.
Центарфор домаћих беба је показао велики потенцијал. Енергично је пузао по шеснаестерцу, упорно пружајући руке према својим саиграчима на средини терена.
Други нападач је маркирао белу тачку, практично се стопио с њом, убрзо заспао и то је за њега био крај утакмице.
Тренер домаћих беба изјавио је после утакмице, да је задовољан приказаним на терену.
Тренер гостујућих беба био је задовољан атмосфером у свлачионици и да остаје жал што су се његове бебе успавале пред сам почетак утакмице.
Родитељи су били најсрећнији, али још се памти претходни меч када су обе екипе беба ушле нервозно у игру због раста зубића.