Година: 1909.

О мај, што се надигла а све стране ларма због тих бомби. Те не знам, уплаши се цео Беч, те уплаши бугарски цар и бега из Софије, те уплаше се они у Сарајеву, те они у Загребу. Нема дана а да се по неко не уплаши. А баш је то невина ствар, те бомбе, и…

Ноћас се отворило небо и свако је, ко има шта да жели, појавио о поноћи на прозору и пожелео себи срећу. Такав је то обичај од старина и да видите Бога ми, свакоме се до сад испунило што је пожелео. Бог је ове ноћи толико дарежљив да по где кад да и више но што…

Аустрија се прошле недеље вратила с пијаце, носећи пун цегер ствари што је накуповала. Ударила тако из Цариграда па преко Бугарске, па ће у Беч. А баш Бугарска и сама узела цегер, те хоће на пијацу. „Добар дан, коно!“ вели јој Бугарска, „одакле тако?“ „Па с пијаце“, одговара јој Аустрија и задиже поносито сукње, „пазарила…

Гледао сам један пут једног Илију Божића. Не знам како му је било име, али сам му се дивио. Изашао је пред публику, поклонио се и онда почео да гута којешта. Узео најпре па прогутао један шљунак, па му лепо прошао кроз грло и сви смо пљескали. Он се лепо поклони, па онда узме парче…

Осванула је Нова Година и, што је са свим у реду, Аустрија већ почела да даје бакшише. Највише дабоме најстаријему детету, Турској. „Слушај ти, мали, немој ми стајати за леђима“, као вели Аустрија Турцима, „честитао си ми Нову Годину, ево ти бакшиш, па хајд кући“. А Турска прими бакшиш, удара се од радости петама у…