И крај свега обећања да ћу стално одржавати овај недељни преглед, ипак по где кад то пропустим. А није то што ја тако хоћу, него збиља има недеље које су тако празне до се о њима просто нема шта казати. Тако на пример претпрошла недеља је била недељи кад су се жене враћале из бање. И шта би ту имало да се каже. Просто ништа. О женама које су се вратиле из бање моћи ће да се говори тек кроз две три недеље, док допру отуд и гласови. Јер ваља знати да жене кад се враћају из бање путују брзим, путничким возом. А они гласови, као у опште сваки велики багаж, стижу доцније, товарним возом.
⁂
А прошла недеља већ је нешто друго. Прошле недеље је на пример одржана у Београду поповска скупштина. Е ако то није догађај и ако том приликом није било догађаја по Београду, а оно не знам и кад је.
Где год се макнеш — поп. Шеташ пред вече корзом кнез Михајлове улице, а оно загустио поп; одеш у позориште, опет поп, одеш у кафану опет поп.
Човеку се просто умори око сретајући непрестано црне мантије. Једино је мени било пријатно јер сам на ту боју навикао имајући стално посла са удовицама.
Чак ми се десило да једнога попа — тако око једанаест сати ноћу — нисам за дуго могао за разликујем од госпође Јуле удовице. Ромињала је киша па се покрио амрелом и ишао предамном. Но, али ви ваљада не тражите да вам до краја испричам ту ствар? Поменуло се а не повратило се!
⁂
Прошле недеље отпочела је свој рад и дринска комисија. Том су нам приликом Аустријанци учинили и једну компензацију. Изабрали су нашега делегата за председника комисије. Видите, како и они уму да буду правични; неће они баш све себи него уступају по нешто и нама.
Тако на пример, овом приликом они су нама дали председника а себи ће задржати аду. Е па на то се баш не може човек пожалити!
И то ми личи на ону зимушњу жељу једнога нашега сељака, кад га позваше на вежбу.
„Ама што се, брате, због те Босне направи толики џумбус. Кажу хоће Аустрија анексију, па нека је. Зар због тога мора доћи до рата? Зар ми ме можемо братски и пријатељски погодити се; нека да Аустрија нама Босну и Херцеговину а она нека задржи анексију!“
И тако ће бити и сада. Они ће узети аду а нама ће дати председника комисије.
Видићете да ће тако бити!
⁂
Чујем ди ће сад у суботу, на дан Усековања, бити потписан један полицијски указ о отпуштањима. То је лепо! Чак је донекле и правилно што је изабран тај дан.
Ја бих чак предложио да се од сад прогласе Благовести и Усековање као два чиновничка празника. Па да се о Благовестима увек потписују укази о постављењу и унапређењу а о Усековању укази о отпуштању. Па коме блага вест, нек му о празнику падне, а ко усекне свећу, нека је бар о празнику усекне.
Било би врло добро.