Јуче су свечано отворене две просветне скупштине у Београду, које се као што је познато, сваке године свечано отварају.
Но ове године, пре но ма које до сада, обе ове скупштине, и професорска и учитељска, обећавају да ће битни плодоносне радом. То се да закључити из дневних редова који су утврђени.
Тако на пример, професорска је Скупштина после дуже дебате, усвојила ове четири тачке за дневни ред:
- Кад је пробитачније кречити гимназију, да ли у почетку школске године или за време самих испита?
- Има ли, па основу канона и катихизиса, Митрополит Краљевине Србије право да оптужи професора физике, с тога што предаје деци један тако неморалан предмет?
- На који се начин у једну учионицу, која има 6 метара ширине и 8,50 дужине, могу да сместе шест стотина ученика а да ипак сви положе испит? и,
- Пошто су професори досадањим својим радом успели да из својих редова врбују стручњаке за полицију, правду, привреду и финансију; на који би начин и којим би се путевима могло постићи, да се професори одаду и на поље министарства грађевина?
Ето, то је од прилике програм професорске скупштине. Но, не може се рећи да је мање обилат и значајан и дневни ред учитељске скупштине. И они су утврдили четири тачке дневнога реда и то ове:
- Године, које учитељ проведе у порезничкој служби, могу ли се у рачунати у просветне године рада?
- Да би се помогло држави да шта јевтиније изводи ревизију, а с обзиром на то што је највећи број среских начелника бивши учитељ то предложити да срески начелници, приликом вршења општинских избора по селима једновремено врше и ревизију и
- Треба ли учитељско удружење, као такво, да одликује почасном сабљом све учитеље полицајце, који су се одликовали у хватању хајдука?
Ето видите како су богати дневни редови? Зато ја и нећу ништа унапред да пишем, док се рад наших просветних скупштина не заврши, да ми се не би после пребацивало да сам говорио пред ојнак.