Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Бродарски кумови

Бадава ти њима солиш памет, кад је њихова главица таман толика да би је могао опасати крагном бр. 32, а душица им мала као главица лука.

Бадава је сва јавност одушевљено поздравила намеру Српског Бродарскога Друштва да једну од нових лађа назове „Вардар“ а другу „Неретва“, они су ипак остали при својим сићушним, уским локалним погледима и крстили једну лађу „Млава“ а другу „Колубара“.

„Забрежје и Обреновац је сад знате важно извозно место. Бродарско друштво вуче отуд бар двадесет шлепова годишње, па је право да се том крају одужимо пажњом и да једну лађу назовемо ‘Колубара’“, вели један члан Српског Бродарског Друштва.

„А ‘Млава’?“

„То је знате из пажње према Бајлонију, ми вучемо његово брашно па да би му направили мило.“

И сад, после овог будаластог кумовања нових српских бродова, ми можемо са поузданошћу очекивати да ће се будућа два нова брода Српског Бродарског Друштва назвати „Мокролушка река“ и „Лисичији поток“.

Или шта је још горе, ако управа „Српског Бродарског Друштва“ свој локални патриотизам и своје обзире и пажње буде и даље неговала, може још појединим лађама почети давати имена појединих чланова Управног Одбора.

И мене одиста неће изненадити, ако се једног дана, каква нова лађа буде назвала „Мата“. Замислите само како би то изгледало: реморкер „Мата“. Или баш не мора то бити товарна лађа може то бити и путничка лађа „Мата“ са првим и другим плацем.

О, Господе, што би то било занимљиво. Тек објави се да се „Мата“ кренуо низ Дунав а из Гроцке стигне телеграм: „Насео Мата“.

„Одговорите опширније, шта је с ‘Матом’?“ телеграфира рецимо одваде Управа и то хитно.

„‘Мата’ се од јутрос насукао својим предњим делом на спруд. Молим пошљите Управу да га извуче.“

Управа одмах упути лађу која се рецимо зове „Ћирковић“ и он извуче „Мату“.

И тада се рецимо упути „Мата“ у радионицу да се префарба те затим да се опет пусти у саобраћај.

То још може бити лепо. Али претпоставите случај да „Ћирковић“ плови низ воду а „Мата“ уз воду. И рецимо, бадава „Ћирковић“ даје „Мати“ сигнал да му се склони с пута, запео „Мата“ па тера.

И онда је, разуме се, судар неминован. И ево од прилике како би гласиле те депеше.

„Јутрос су се ‘Ћирковић’ и ‘Мата’, сударили. Судар је био врло јак. ‘Мата’ је оштећен на задњем делу а на ‘Ћирковићу’ је удубљен кљун. Опасност је да ће ‘Мата’ почети да тоне.“

Разуме се, одмах одјуре лађе у помоћ и нађу да је „Мата“ већ потонуо, па кад га извуку и префарбају, да се не би публика плашила њиме да путује, даду му друго име, рецимо „Главинић.“

Ето, тако ће то изгледати, ако Српско Бродарско Друштво, почне и даље овако глупо кумовати као до сад.