Ферије се већ примичу крају. Први август тек што није свануо, да нас затече све на окупу. Судије се већ враћају из бања, професори такође а већ се виђају и глумци око позоришта.
Крај ферија је већ ту. Ко се одморио одморио се, ко се излежао излежао се, ко се науживао хладовине, науживао је се.
И једини још који сматрају да им сад тек настају праве ферије, то су жене. И ако су већ почетком јула отишле у бање, оне цео тај јули месец не сматрају за ништа, и ових дана, пред крај месеца јула, сви мужеви једновремено добијају писма од својих жена којима траже продужење тих ферија.
Ја свим имао већ неколико таквих писама у рукама, и интересантно је врло, како свака од тих жена, употребљава други разлог за продужење свога бављења у бањи.
Тако на пример госпа Мица пише своме господин Сими овако:
„Прво да ти кажем, цео овај прошли месец, утрошила сам онако све на послове, те би сад тек имали праву потребу да останем још једно две три недеље. Кад сам стигла утрошила сам три дана док сам нашла стан и [погодила кост], после два дана док сам се наместила, па један дан код лекара, па онда три дана док сам направила познанства, па затим четири дана падала је киша, и најзад два дана болела ме глава. Ето, кад све то израчунаш видећеш да ми је пео прошли месец отишао банбадава, тако да би неопходно потребно било да останем још две три недеље ради лечења.“
Госпођа Софија међутим са свим друкче пише господину Јови. Вели:
„Све до пре неки дан, мислила сам чак и да прекинем бављење у бањи, па да се вратим раније но што сам и мислила. Несносно ми овде самој самцитој а међутим нисам никако осећала дејство бање. Па, рекох, кад већ не осећам дејство бање, онда зашто бадава да трошим паре. И таман сам мислила да ти пишем и да ти јавим како се спремам да се вратим, кад на један пут почнем осећати дејство бање. И тако, све ово до сада што сам седела у бањи не вреди ми ништа, већ сад тек, кад сам почела да осећам дејство бање, треба да останем још недељу или две, па и три богами, те да овај досадањи трошак не буде бачен у мутну Марицу.“
Госпођа Стана опет сасвим на трећи начин тражи продужење ферија, од свога мужа господина Пере. Вели му у писму:
„Од првог дана доласка у бању, купала сам се редовно и одржала тридесет купања. Нисам хтела ни један дан да пропустим, само да не бих затим морала да продужавам бављење овде и тиме те излажем новим трошковима. Али сам ја у тој својој претераној ревности и пажњи према теби учинила једно друго зло. Толико сам услед тога ослабила и исцрпила се, да просто не могу да макнем с места. Лекар каже да би услед претеране ослабелости могла у самој железници изданути и да ми је с тога, после ових силних купања, потребно бар две недеље да се одморим. А овоме се лекару мора веровати јер је, кажу, врло добар, млад, тек што је свршио науке, па свакојако више зна но наш матори кући лекар, који је још за време Христа учио науке“.
Госпођа Сида опет сасвим друкче пише господину Паји:
„Мени је до сад било тешко због тебе. Имао си ферије, па си по цео дан седео код куће сам самцит. Сад кад почну канцеларије, ја сам ти сасвим излишна, па могу остати још мало овде. Јер ти се тамо по цео дан у канцеларији и свега што би се виђали увече, а то нам и онако ништа не вреди. Зато велим, кад смо већ овако одвојено сигуран до краја ферија, сад нам је још лакше, па зато те молим, пошљи обратном поштом једно три стотине динара, да могу остати још једно петнаест дана. Ако случајно ниси при новцу, а ти ми одговори да овде узмем на зајам. Има овде један господин, који ће ми за твоју љубав, дати колико год затражим. Одговори.“
Ето тако гласе од прилике писма која мужевима стижу из бања сад пред крај месеца јула. Је л те?