Дабоме, ви извесно мислите да ћу вам говорити о каквом извршитељу са којим сам ја насео. Боже сачувај! О томе вам најмање могу писати већ и зато, што се никад није могло десити да ја са извршитељем наседнем. На против увек су извршитељи са мном наседали.
Није дакле реч о мени и извршитељу, јер нас двојица увек и све свршавамо без речи. Мене извршитељ чим погледа у очи, он зна да немам ни марјаша у џепу на име отплате. И тако се сви односи измеђ нас свршавају. О томе дакле и не вреди да вам пишем, јер то не би било ни интересантно.
Интересантнији су многи они извршитељи који раде у великом стилу, а таквих је у Србији у последње време врло много. Од како се прославио онај извршитељ што је прошле године изложио продаји имовину министарства просвете, сви би сад хтели тако нешто велико да изврше. Али веће и теже дело извршења још није пало нити ће пасти коме, но што је кварту теразијском ових дана. Кад вам испричам ствар, ви просто нећете веровати.
А ево у чему је ствар: Пре толико и толико година, назидана је она зграда на Теразијама у којој се сад налази Министарство Правде и Теразијски кварт. Седели они ту тако годинама, седели као најбоље комшије и једно другоме ни дур ни вур. На против, живели су у најбољем пријатељству.
Али једнога дана наљути се нешто Министарство Правде и нареди кварту да се исели.
Кварт се испречи, па рекне:
„Ово је општинска кућа и нас је овде сместила општина, која је и дужна да плаћа кирију за нас.“
„Јок, неће бити тако“, вели Министарство Правде, „колико се ја сећам, ово је државна кућа“.
Те хоће бити, неће бити, поведу ти боме држава и општина парницу и ту ти парницу на крају крајева добије држава.
Чим држава доби парницу, а она као сваки газда, намргоди се па најозбиљније нареди кварту да се исели. Метне ти Кварт Теразијски прст на чело, размисли па одговори:
„Јок, нећу!“
„Е, кад је тако!“ помисли држава у себи. „Ко неће милом, тај ће силом!“
И држава ти се обрати суду, доби одсудно решење, по ком Кварт Теразијски има просто да се избаци.
То судско решење упућено је одмах Управи вароши Београда, а Управа га је упутила на извршење кварту Теразијском као надлежном.
И сад настаје оно што је најинтересантније. Решење је одсудно, а кварт Теразијски је одиста надлежан јер је то у његовом рејону. Тај кварт дакле мора сад сам себе избацити из куће у којој је.
Можете мислити каква је брига настала у кварту. И члан и писари се забринули, како и на који начин да избаце сами себе. Да уђу рецимо једног дана на врата па да изађу кроз прозор, не иде, не одговара достојанству власти; да позову на пример жандарме из суседног кварта да их замоле да их они избаце, и то не иде.
Најзад је кажу одржана у министарству унутрашњих дела конференција и решено је да се овако поступи: Најпре ће писар ухватити за врат члана и избацити га, за тим ће бити дозван практикант, и он ће избацити писара, а одмах за тим избациће жандарм практиканта.
Са жандармима ће међутим теже ићи, јер ко ће њих да избацује. Остало би још једино да се позове општина — пошто цела ствар и јесте општинска брига — да упути ватрогасце па да ови са суседних кућа штрцају у кварт, док не разјуре и жандаре.
Видећете да ће тако некако морати ова ствар да се изврши.