Већ се у велико осећа мртва сезона. Школе, судови, позориште и новчани заводи већ у велико не раде. Госпође се размилиле по бањама и београдски се корзо разредио; журови су са свим угасили а заменили су их ћевапи с рупом у београдским виноградима. Настала је у велико сезона киселих краставаца, летњих концерата и измишљених новинарских вести. Министри су отишли на осуство; јер сад и нема никаквих догађаја сем оне безначајне ситнице, што су нам Аустријанци заузели једно острво; Општина је дала себи ферије, јер ове рупе на Теразијама и по целом Београду могу мало и постојати док се општински одбор одмори. Жене, које су отишле у бање, сматрају се такође као чиновници на одсуству, чије канцеларије такође не раде за време ферија.
И тако је настала прва правцата мртва сезона у Београду. Не догађају се чак ни најобичније ствари. Изузимајући што трамваји и сад за време мртве сезоне сваки дан по некога прегазе; изузимајући што друштво за осветлење и сад за време мртве сезоне не осветљава Београд као год и за време живе сезоне — иначе се ништа не дешава. Или се бар не дешава ништа интересантно, што би ваљало забележити. То је вероватно отуд, што се сте што би могло бити интересантно дешава сад у бањама.
⁂
Па ипак наш Београд не може остати баш без догађаја. Мора се ма шта десити о чему би ваљало рећи реч и две. Тако на пример пре неки дан прославила је Народна Банка двадесет и пет година свога живота и решила је да том приликом одвоје једну повећу суму новца на пољопривредне циљеве.
Да би то своје решење одмах и у дело привела, Управни је одбор дао 400 динара једноме листу с тим да донесе слике свију чланова управног и надзорног одбора. И слике су већ изашле. Сад настаје питање, је ли тиме Народна Банка хтела да потпомогне „лепу књижевност“ или „пољопривреду“?
Ја не знам у чему лежи ту потпомагање „пољопривреде“ што су чланови управе „Народне Банке“ платили да им се донесу слике. Осим ако они себе сматрају као неко семе које бесплатно треба растурати у народ.
*
Таман ја да утврдим како је у Београду, и поред овог узвишеног корака Народне Банке, настало потпуно мртвило, а оно [наилази] на Београд некакав „Трида“. Какав је то „Триде.“ буди те Бог с нама.
Ишао сам редом и питао. Један ми каже:
„То ће били нека енглеска убојна леђа.“ Други вели:
„Јок није, него се тако зове нови српски балон. Као што се на пример немачки балон зове ‘Цепелин први’, тако се српски балон зове ‘Трида Први’.“
А трећи опет веле да је то уметник. А јесте му сасвим уметничко име. Замислите само: [Дузе], Салвини, [Сади Јако], Сара, Италија Виталијани и Трида.
А знате ли ко је то Трида? То је нека нова музика, која ће просто дићи Београд на главу и претурити га преко себе.
Сиротице жене које су отишле у бање нису ни узимале у рачун „Триду“ крај којега ће им мужеви, почев од вечерас, освањивати. А сигуран сам кад се врате у Београд да ће га клети:
„Отридио се он да Бог да, као што се мој муж због њега отрцао!“
Баш вечерас идем у „Позоришну кафану“, да чујем тога чувенога Триду.