Е људи Божји; чусте ли за ово чудо невиђено и нечувено? И онај Ђорђе Настић цесарско краљевски сведок за Аустријску монархију и иностранство, носи оклоп.
То је трећи човек на земаљској кугли који коси оклоп. Прво је руски цар Никола, други је Абдул Хамид (сад су му га раскопчали) а трећи Ђорђе Настић.
Питање је сад само: носи ли он оклоп од страха да га Срби не убију, за његове велике грехе; или га је тим оклопом снабдела аустријска влада, како би га сачувала да би до краја извео своје сведочење.
Како је да је, тек главно је да је сад Ђорђе Настић царско краљевски оклопник.
А немојте мислити да је то опасивање Настићево оклопом наишло тако тек на један пут. Боже сачувај, то је све врло лагано и постепено ишло.
Најпре му је царска влада понудила да метне оклоп на своју памет. Нека се обезбеди да из те памети не излети ништа што не треба да излети, нити да улети нешто што не треба да улети.
Кад је тако Настић навикао да носи оклоп на мозгу, онда су му понудили да пође један корак даље, те да стави гвозден оклоп и на душу. Интересима моћне Аустроугарске монархије не може служити неко који има душу и то душу до које могу допрети уздаси и сузе породица и сирочади несрећних загребачких мученика. Ту душу треба оградити гвозденим оклопом и тако је и учињено.
Тек кад је и то свршено, онда се приступило и томе послу, да и Настићево тело опашу оклопом. Осим оне потребе да му обезбеди живот, Настића је Аустрија морала још и са ових разлога да метне у оклоп:
- да би стајао право, те да не би у случају кад искаже какву тежу клевету противу свога народа, клонуо;
- да не би задрхтао или, ако би се то и десило да се не би приметило. Под оклопом може дрхтати колико хоће и
- Кад осети хладно око душе, да се не збуни мислећи да то долази услед лажи коју је изрекао, већ због хладнога гвожђа.
Чим међутим Нешић сврши загребачко сведочење, Аустријска је влада намерна да ге метне у шпиритус. Поручена је веле једна огромна флаша у коју ће се Настић стрпати и на коју ће се прилепити: „Царско Краљевски крунски сведок.“
Тако конзервираног у шпиритусу, Аустрија ће га слати на све редом изложбе, као најређи егземплар своје врсте. Разуме се, Настић у шпиритусу заузеће место у аустријском изложбеном павиљону, у оделењу за просвету и културу.
Веле да је флаша већ у Загребу и да је већ била пуна са шпиритусом али је цео шпиритус испио Тарабокија, те се због овога последњег ова аустријска туршија неће ни моћи у Загребу да направи, већ у Бечу, како би се дала прилика и Фрањи Јосифу да се за успомену на свој шездестогодишњи владарски јубилеј, слика са Настићем и Акуртијем.
Само нека не заборави да ту слику пошље и г. Фалијеру.