Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Београдска рачуница

1

Питање: Радник Стојан Николић има жену и двоје деце. Он зарађује тешком муком и крвавом руком 50 динара месечно, а то чини 600 динара годишње на целу породицу. Од тога плаћа кирију за једну влажну собицу, тиме рани, крпи и школује своју децу, тиме залаже себе и одржава снагу своју да би могао радити.

Госпођа Зорка Славковићка има пролећни костим и то: жипон од тешке свиле 100 динара; Ривал-ципеле 26 динара; костим 300 динара; шешир 104 динара и сунцобран 70 динара, то чини укупних 600 динара.

Кад дакле пролећна тоалета госпође Зорке Славковићке кошта толико исто, колико годишње издржавање једне сиротне породице, то; колико би се сиротињских породица могло издржавати годишње од вредности четири костима госпођине за сва четири годишња времена?

Одговор: Од четири костима госпођиних за сва четири годишња времена, могло би се издржавати осам сиротињских породица годишње.

Питање: Како то?

Одговор: Кад пролећни костим госпођин кошта 600 динара, онда јесењи извесно кошта 1200 а зимски 2400 динара. Према томе од четири госпођина костима могло би се издржавати осам породица, рачунајући на сваку породицу по четири главе, укупно дакле 32 душе.

2

Питање: Једну сироту удовицу са троје нејаке деце избацује бездушни газда из стана и баца за њом на улицу све прње, зато што нема да плати двадесет динара двомесечне кирије и удовица већ прву ноћ нема где да заноћи а још мање да исхрани изгладнелу децу.

Госпођа Зорка Славковићка већ три дана оглашава преко новина да нуди 40 динара награде ономе ко јој нађе пудлицу која се прошле среде изгубила на Калимегдану и која је била чупава, са црном белегом на левој нози.

Колико би месеца могла сирота удовица и троје деце седети у квартиру, кад би били срећни као пудлица или бар кад би госпођа Зорка Славковићка имала толико осећаја за људе, колико за кучиће.

Одговор: Четири месеца.

3

Питање: Куварица Ержа има свога момка. Она преко дана ради, па кад увече лепо опере судове и убрише крпом руке, хоће боме тим уморним рукама и да загрли снажног момка, те да се и она наплати својој младости. И тај момак долазећи у кућу не крије се баш Богзна колико, он чак лупи вратима кад улази и кашље гласно доле у сутерену.

Госпођа Зорка Славковићка није врло задовољна својим мужем господин Владом. Или, ако је баш и задовољна, она тек не може проводити тако монотоно живот и не пожелети мало промене. Она има свога пријатеља, али то је врло велика тајна, свега ако знају њих десет петнаест о томе, јер он врло пажљиво и крадом улази у кућу кад господин Влада није код куће.

Питање је, дакле: може ли госпођа Зорка да трпи тај јавни неморал у кући који приређује куварица са својим момком и, ако трпи, неће ли свет о њој што ружно мислити кад види да се неко ноћу у кућу увлачи?

Одговор: Ержу треба што пре избацити из службе, јер у једној фамилијарној кући не може се трпети неморал.