Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Недељни преглед

Свршили смо стогодишњу прославу Синђелићеву и сад је на реду да прославимо 1913. године стогодишњицу српске катастрофе.

Кажу да се наша влада већ занима тим питањем и ради на програму прославе. Као најважнија тачка тога програма биће полагање темеља, али тај се темељ неће полагати да би се на њему што зидало, већ само зато да се место повеља сазидају у темељу све оне ноте српске владе, које потомство ни у ком случају не треба да нађе у Државној Архиви.

*

Сад се већ врло много пише и говори о састанку руског и немачког цара.

Ама кажите ми право, да ли вас увек засврбе ваша српска леђа, кад год читате да се тако састају европски владари?

Ако ништа друго а оно је сигурно да ће нас на томе састанку оговарати. А знали смо ми то да нас неко мора оговарати, јер су још зимус почеле да нас бриде уши.

*

На свесловенском конгресу у Петрограду решено је да се оснује Словенска Банка, Те је са свим паметно, што ће се тим новим путем поћи у политици. До сад се неослобођене покрајине ослобађале оружјем и од сад, као што вам је познато, отпочеле су да се купују. Према томе убудуће неће ни требати толико војске колико банки. Ми би на пример могли да оснујемо банку за откуп Санџака, па банку за откуп Македоније па редом тако за сваку покрајину по једну банку. Или ће можда православна Русија усредсредити све капитале у Словенску Банку те кад није могла да ослобађа а она бар да откупљује Словене.

*

Бугарски краљ Фердинанд прошишао је опет кроз Србију и зауставио се у Бечу. Ако се сад још из Беча врати преко Румуније, онда нам је сигурно де је свршио ствар да се прогласи за турског султана.

Добро је те смо ми стигли те за времена извршили онај обећавани велики дипломатски размештај, те нам сад ни један његов покушај не може да промакне. А да није Министарство стигло да изврши онај прекјучерашњи велики указ, ја не знам, богами, да ли би смели мирно да спавамо.

*

Добро ово наишла ова кишица и хладовина. Жене од неколико дана и не говоре о бањама а људи опет, да не би кисли, завукли се у кафане те разговарају о општинским пословима. Општина међутим сејири, гледајући у ову кишу која залива београдске улице као у свој буџет.