Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Женска статистика

Сад, према овоме наслову изгледа, као да сам ја засео па месецима рачунао: колико има жена у Београду, колико девојака, колико жена пада на једнога човека и редом све друге статистичке односе — па сам сад све то средио и хоћу да објавим.

Међутим мени то није ни не крај памети. Не бих се ја никад решио да водим женску статистику већ и по томе, што знам да је то необично тежак и готово немогућ посао.

Ајд рецимо да пребројим све женске у Београду, то би као било и могуће, али је прво и прво немогуће одредити женске године а друго немогуће је тачно одредити „стање“ женско.

Знате, кад би се то „стање“ делило свега у две рубрике, рецимо на „прво стање“ и „друго стање“, то би још било лако, али под „стањем“ се разуме положај друштвени, другим речима под рубриком стање, биле би четири подрубрике: жене девојке, удовице и распуштенице. Е то је видите врло тешко познати у Београду и одвојити сваку у своју рубрику. Па онда, што је најгоре, никад нисте сигурни да ће вам та статистика бити тачна. Уда се молим вас као данас девојка, и ви таман умочите перо да је упишете у рубрику „удата“ а кад она већ увелико „распуштеница“.

Ета видите дакле и сами да би било апсолутно немогуће израдити за Београд женску статистику, те зато сам вам и казао да се не мислим тиме бавити, већ под насловом „женска статистика“ ја замишљам ону статистику који је поверена женама да је воде.

Прва је на ту мисао дошла Београдска Општина. Да би уредила своје статистичко оделење, она га је поверила јачим рукама. Како су мање више сви општински одборници ожењени људи, они су под појмом „јаче руке“ морали, хтели не хтели, разумети „женске руке“.

И на тај начин од 1. ов. мес. у Београдској Општини има и женских чиновника, и то у статистичком оделењу.

Ја то нисам ни знао али прекјуче сам имао посла у општини, па као пођем ја тамо и видим најпре пред вратима општинским једног општинског послужитеља, обријан и офиксовао ципеле. То ме је већ необично изненадило, јер нисам никако навикао да видим општинске послужитеље обријане. Тек учиним два три корака па сретнем ватрогасца: улојанио бркове, потрошио ваљада целу кутију коламаза, пи им истерао врхове чак до обрва. Не прођем ни корак два па сретнем извршитеља и видим метнуо грдну ружу у рупу од капута. О господе Боже, ко би то још могао замислити, општинског извршитеља са ружом. Дође ми чисто да приђем и да га помиришем али се бојах да не помисли когод да ја миришем извршитеља, а међутим целом је Београду познато да се ја и општински извршитељи не миришемо.

Попнем се горе па уђем у једну канцеларију, осетим одеколоњ уђем у другу канцеларију осетим мирис од ђурђевка, уђем у трећу канцеларију, мирис од љубичице.

А сви чиновници избријани, лепо зачешљани и миришу миришу да ти је просто мило да имаш у општини посла. А та соба што мирише на љубичицу, то је као секретарска соба.

Приђем ја одмах надлежноме и упитам га је ли истина да је у статистици извршена реформа.

„Јесте!“ вели ми.

„Па молим вас, да ли бих ја могао да видим општинске женске?“

„Ама какве општинске женске?“

„Па, хоћу рећи, желео бих да видим преуређење статистичког оделења.“

„А тако!“

И надлежни одмах нареди једном млађем чиновнику да ме одведе у статистичко оделење.

Е то је видите то, о чему хоџу да им пишем. Мени се необично допале оне женске. Управо необично ми се допала та реформа.

Свака женска има по једно слово на коме ради. Тако једна има слово р, друга п, трећа ћ, и т. д. И што је најлепше, удешено је тако да ви одмах можете да знате која госпођица ради на коме слову. Нарочита комисије бирала је девојке и водила рачуна о томе да свака од њих личи на оно слово које њој припада. Тако да посетилац по спољашности саме девојке позна на коме слову ради.

На пример једна мала, тртаста, развијених кукова, за се одмах да ради на слову „ф“; па онда једна танка, сува као комарац, штркљасте, зна се одмах да ради на слову „ј“, (само јој тачка фали); трећа опет са грдно уским сукњама, танко у струку а лепо развијених груди, само собом вам се казује да ради на слову „р“. И тако редом цела азбука, јер има госпођица која личе чак и на „ш“ и „џ“.

Је л те да је то ванредно лепо уређење? Ја се радујем свакој новини и напретку код нас па зато сам и узео сво да забележим.