У Паризу и по целој Француској већ од неколико дана бесни поштанско-телеграфски штрајк.
Сви поштари и разносачи и све телефонискиње, сабрали су се једнога дана на Марсовом пољу па дигли три прста у вис и заклели се:
„Тако нам Бог помогао ако лизнемо још једну марку, ако нам се не побољша положај!“ узвикнули су поштари.
Телефонискиње, разуме се, нису се заклеле да неће ништа лизнути, али су се заклеле да неће више мрднути увом, а то им као значи да своје уши неће употребљавати у служби државе, догод им се положај не побољша.
Тако исто и разносачи писама, заклели су се да ће своје ноге повући из јавнога живота и да ни једно писмо неће разнети.
Чим је стигао уречени час, поштари обрисаше гуму са језика и побацаше жигове; телефонискиње спустише слушалице и прочачкаше фризуру а разносачи писама одоше у купатило, окупаше се и дадоше да им се исеку жуљ и на ногама.
И сад у Француској муку муче. Употребили су војску и официре на поштанско-телефонску службу, али им да Бог сачува иде.
Можете већ и сами мислити, како то изгледа, кад официри седе у телефонској централи. Та одиста молим вас, учтива жена не сме ни да тражи везу преко централе. Срећа још те је у Паризу врло мали проценат учтивих жена. Иначе зло би било.
А већ са разношењем писама иде још два пута горе. Узме их какав поднаредник па кад сиђе у прву кујну да преда девојци писмо а он по један сат не излази.
Ето, молим вас, сами замислите, како би то изгледало код нас кад би на пример поштари, телеграфисте, телефонискиње и разносачи терали штрајк? У осталом код нас кад би се то и десило неби се тај штрајк чак ни приметио. Ја се нешто мислим, мислим, мислим и никако да ми падне на памет, по чему би се то код нас могао приметити штрајк?
Или управо ја мислим да код нас већ има увелико штрајка и то у много већем обиму но што га Французи могу да изведу. Бадава су они Французи, не могу се ови никад тако организовати и извести такав штрајк какав изводе наше поште, телеграфи и телефони.
Читав пакет молим вас, који ви упутите на пример у Горњи Милановац, враћа вам се после месец дана из Лознице и на њему пише да је тиме адресант непознат… Зар то није одлично организован штрајк?
Или на пример ви телеграфирате из Јагодине у Београд, као данас а депеша вам стигне као прекосутра. Реците, молим вас, по души када би Французи били кадри да организују такав штрајк?
Или потражити телефонску везу па тражите рецимо Ђоку Димитријевића кафеџију код „Коларца“ па добијете Милутина Прокића Митрополитовог секретара или тражите Народно Позориште па добијете Богословију Са. Саве.
Е реците сад, тако вам Бога по души, кад би могле ма колико да су окретне и духовите, француске телефонскиње да организују такав штрајк?
Зато ја и мислим да француски штрајкачи неће успети са својим захтевима. Ако би хтели да успеју они треба да пошљу к нама своје изасланике, да проуче организацију нашега штрајка, па би тек онда били кадри да досаде француској држави. Овако не верујем да ће успети.